| A | B | D | J | K | M | P | ||||||||
| CHINOIS | PINYIN | chinois | pynyin | FRANCAIS | grec | macedonien | POLONAIS | serbe | croate | lituanien | ukrainien | RUSSE | romaji | |
| PRECEDENT | NEXT | all | actual | index-strokes | ||||||||||
| per cent | 1473 | 1473 | percolator | |||||||||||
| francais | portugais | polonais | japonais | |||||||||||
| 1 | 不 | Bù | 不 | Bù | Pas | Óchi | Ne | Nie | Ne | nije | Ne | Ni | ne | nai |
| 2 | 佳 | jiā | 佳 | jiā | Bon | Kaló | Dobro | Dobrze | Dobro | dobro | Gerai | Dobre | khorosho | īne |
| 3 | note at | note at | 不吃 | bù chī | note à | simeióste sto | beleška na | Uwaga na | note at | bilješka na | pastaba | prymitka na | obratite vnimaniye na | ni chūi shitekudasai |
| 4 | regard | regard | 看待 | kàndài | regard | sevasmó | predvid | szacunek | poštovanje | obzir | pagarba | vidnoshennya | chto kasayetsya | yoroshiku |
| 5 | This pattern is usually used in the passive | This pattern is usually used in the passive | 此模式通常用于被动模式 | cǐ móshì tōngcháng yòng yú bèidòng móshì | Ce modèle est généralement utilisé dans le passif | Aftó to prótypo chrisimopoieítai syníthos sto pathitikó | Ovaa šema obično se koristi vo pasivnata | Ten wzór jest zwykle używany w trybie pasywnym | Ovaj se obrazac obično koristi u pasivnom | Ovaj se obrazac obično koristi u pasivnom | Šis modelis dažniausiai naudojamas pasyviame | Tsya zakonomirnistʹ zazvychay vykorystovuyetʹsya v pasyvi | Etot shablon obychno ispol'zuyetsya v passive | kono patān wa tsūjō , passhibu de shiyō saremasu |
| 6 | 此句型通常用于被动语牵 | cǐ jù xíng tōngcháng yòng yú bèidòng yǔ qiān | 此句型通常用于被动语牵 | cǐ jù xíng tōngcháng yòng yú bèidòng yǔ qiān | Ce modèle est généralement utilisé pour la parole passive | Aftó to prótypo chrisimopoieítai syníthos gia pathitikí omilía | Ovaa šema obično se koristi za pasiven govor | Ten wzór jest zwykle używany do mowy pasywnej | Ovaj se obrazac obično koristi za pasivni govor | Ovaj se obrazac obično koristi za pasivni govor | Šis raštas paprastai naudojamas pasyviajai kalbai | Tsya zakonomirnistʹ zazvychay vykorystovuyetʹsya dlya pasyvnoho movlennya | Etot shablon obychno ispol'zuyetsya dlya passivnoy rechi | kono patān wa tsūjō , judō tekina onsei ni shiyō saremasu |
| 7 | 此模式通常用于被动模式 | cǐ móshì tōngcháng yòng yú bèidòng móshì | 此模式通常为被动模式 | cǐ móshì tōngcháng wèi bèidòng móshì | Ce mode est généralement utilisé en mode passif | Aftí i leitourgía chrisimopoieítai syníthos se pathitikí leitourgía | Ovoj režim obično se koristi vo pasiven režim | Ten tryb jest zwykle używany w trybie pasywnym | Ovaj režim se obično koristi u pasivnom režimu | Ovaj se način obično koristi u pasivnom načinu rada | Šis režimas paprastai naudojamas pasyviame režime | Tsey rezhym zazvychay vykorystovuyetʹsya v pasyvnomu rezhymi | Etot rezhim obychno ispol'zuyetsya v passivnom rezhime | kono mōdo wa tsūjō , passhibumōdo de shiyō saremasu |
| 8 | per Cent | per Cent | 百分 | bǎi fēn | pour cent | aná ekató | po cent | procent | po Cent | po Cent | per centą | za tsent | protsentov | pāsento |
| 9 | percent | percent | 百分 | bǎi fēn | pour cent | tois ekató | procent | procent | procenat | posto | procentų | vidsotkiv | protsentov | pāsento |
| 10 | per cent, percent | per cent, percent | 百分比 | bǎifēnbǐ | pour cent, pour cent | %, tois ekató | procent, procent | procent, procent | procenat, procenat | posto, postotak | proc., proc | vidsotkiv, vidsotkiv | protsentov, protsentov | pāsento , pāsento |
| 11 | one part in every hundred | one part in every hundred | 每百分之一 | měi bǎi fēn zhī yī | une partie sur cent | éna méros káthe ekató | eden del na sekoi sto | jedna część na sto | jedan deo na svakih stotinu | jedan dio na svakih stotinu | viena dalis iš šimto | po odniy chastyni na kozhnu sotnyu | odna chast' v kazhdoy sotne | 100 bunno 1 |
| 12 | 百分之… | bǎi fēn zhī… | 百分之… | bǎi fēn zhī… | Pourcent | Posostó | Procent | Procent | Percent | Posto ... | Procentas | Vidsotok | Protsent ... | pāsento |
| 13 | Poor families spend about 80 to 90 per cent of their income on food | Poor families spend about 80 to 90 per cent of their income on food | 贫困家庭将其收入的大约80％至90％用于食物 | pínkùn jiātíng jiāng qí shōurù de dàyuē 80%zhì 90%yòng yú shíwù | Les familles pauvres consacrent environ 80 à 90% de leur revenu à la nourriture | Oi ftochés oikogéneies dapanoún perípou to 80 me 90 tois ekató tou eisodímatós tous gia ta trófima | Siromašnite semejstva trošat okolu 80 do 90 procenti od svoite prihodi na hrana | Biedne rodziny wydają około 80 do 90 procent swoich dochodów na żywność | Slabe porodice troše oko 80 do 90 odsto svog prihoda na hranu | Siromašne obitelji troše oko 80 do 90 posto svog prihoda na hranu | Neturtingos šeimos maistui išleidžia apie 80–90 procentų pajamų | Bidni sim'yi vytrachayutʹ blyzʹko 80 - 90 vidsotkiv svoho dokhodu na kharchuvannya | Bednyye sem'i tratyat okolo 80-90 protsentov svoyego dokhoda na yedu | mazushī katei wa shūnyū no yaku 80 〜 90 pāsento oshokuryō ni tsuiyashiteimasu |
| 14 | 贫困家庭大约花费收入的80% 到 90% 购买食物 | pínkùn jiātíng dàyuē huāfèi shōurù de 80% dào 90% gòumǎi shíwù | 贫困家庭大约花费收入的80％到90％购买食物 | pínkùn jiātíng dàyuē huāfèi shōurù de 80%dào 90%gòumǎi shíwù | Les familles pauvres consacrent environ 80% à 90% de leur revenu à la nourriture | Ta ftochá noikokyriá dapanoún perípou 80% éos 90% tou eisodímatós tous gia ta trófima | Siromašnite domaḱinstva trošat okolu 80% do 90% od nivniot prihod na hrana | Biedne gospodarstwa domowe wydają około 80–90% swoich dochodów na żywność | Siromašna domaćinstva troše oko 80% do 90% svog prihoda na hranu | Siromašna kućanstva troše oko 80% do 90% svog prihoda na hranu | Neturtingos šeimos maistui išleidžia apie 80–90% pajamų | Bidni simʺyi vytrachayutʹ blyzʹko 80 - 90% svoho dokhodu na yizhu | Bednyye domokhozyaystva tratyat okolo 80% do 90% svoyego dokhoda na yedu | mazushī setai wa shūnyū no yaku 80 pāsento kara 90pāsento o shokuryō ni tsuiyashiteimasu |
| 15 | it is often stated that we use only 10% per cent of our brain | it is often stated that we use only 10% per cent of our brain | 人们常说我们只用我们大脑的10％ | rénmen cháng shuō wǒmen zhǐ yòng wǒmen dànǎo de 10% | on dit souvent que nous n'utilisons que 10% de notre cerveau | sychná anaféretai óti chrisimopoioúme móno to 10% tou enkefálou mas | čestopati se veli deka koristime samo 10% procenti od našiot mozok | często mówi się, że wykorzystujemy tylko 10% naszego mózgu | često se navodi da koristimo samo 10% našeg mozga | često se navodi da koristimo samo 10% svog mozga | dažnai teigiama, kad mes naudojame tik 10% savo smegenų | chasto hovorytʹsya, shcho my vykorystovuyemo lyshe 10% nashoho mozku | chasto govoryat, chto my ispol'zuyem tol'ko 10% nashego mozga | ōku no bāi , nō no 10 pāsento shika shiyō shinai toiwareteimasu . |
| 16 | 常有报告称人只运用了大脑的10% | cháng yǒu bàogào chēng rén zhǐ yùnyòngle dànǎo de 10% | 常有报告称人只运用了大脑的10％ | cháng yǒu bàogào chēng rén zhǐ yùnyòngle dànǎo de 10% | Il est souvent rapporté que les gens n'utilisent que 10% du cerveau | Sychná anaféretai óti oi ánthropoi chrisimopoioún móno to 10% tou enkefálou | Često se izvestuva deka luǵeto koristat samo 10% od mozokot | Często mówi się, że ludzie używają tylko 10% mózgu | Često se izveštava da ljudi koriste samo 10% mozga | Često se izvještava da ljudi koriste samo 10% mozga | Dažnai pranešama, kad žmonės smegenims naudoja tik 10 proc | Chasto povidomlyayetʹsya, shcho lyudy vykorystovuyutʹ lyshe 10% mozku | Chasto soobshchayetsya, chto lyudi ispol'zuyut tol'ko 10% mozga | ōku no bāi , hitobito wa nō no 10 pāsento shika shiyō shinaito hōkoku sareteimasu |
| 17 | What per cent of the population is/are over weight? | What per cent of the population is/are over weight? | 超重的人口比例是多少？ | chāozhòng de rénkǒu bǐlì shì duōshǎo? | Quel pourcentage de la population est / est en surpoids? | Poio posostó tou plithysmoú eínai / ypervaínei to város? | Kolkav procent od naselenieto e / se so prekumerna težina? | Jaki procent populacji ma / ma nadwagę? | Koliki procenat stanovništva ima / ima prekomernu težinu? | Koliki je postotak populacije prekomjeran? | Koks procentas gyventojų turi / turi antsvorį? | Yakyy vidsotok naselennya maye / maye zayvu vahu? | Kakoy protsent naseleniya imeyet / imeyet izbytochnyy ves? | jinkō no nan pāsento ga taijū o koeteimasu ka ？ |
| 18 | 体重超重的人占人口多大的百分比.? | Tǐzhòng chāozhòng de rén zhàn rénkǒu duōdà de bǎifēnbǐ.? | 体重超重的人占人口多大的百分比。 | Tǐzhòng chāozhòng de rén zhàn rénkǒu duōdà de bǎifēnbǐ. | Quel pourcentage de la population est en surpoids? | Poio posostó tou plithysmoú eínai ypérvaro? | Kolkav procent od populacijata ima prekumerna težina? | Jaki procent populacji ma nadwagę? | Koliki procenat stanovništva je pretežak? | Koliki postotak stanovništva ima prekomjernu težinu? | Koks procentas gyventojų turi antsvorį? | Yakyy vidsotok naselennya maye zayvu vahu? | Kakoy protsent naseleniya imeyet izbytochnyy ves? | jinkō no nan pāsento ga futorisugidesu ka ？ |
| 19 | by in or for every hundred | By in or for every hundred | 每百分之一 | Měi bǎi fēn zhī yī | par ou pour chaque centaine | me mésa í gia káthe ekató | od vo ili za sekoi sto | przez w lub za każdą setkę | u ili za svakih sto | za ili za svaki sto | kiekviename šimte | na abo na kozhnu sotnyu | v ili na kazhduyu sotnyu | hyaku ningoto ni |
| 20 | 每一百中： | měi yībǎi zhòng: | 每一百中： | měi yībǎi zhòng: | Tous les cent: | Káthe ekató: | Na sekoi sto: | Co sto: | Svakih sto: | Svakih sto: | Kas šimtą: | Kozhni sto: | Kazhduyu sotnyu: | 100 kogoto ： |
| 21 | a 15 per cent rise in price | A 15 per cent rise in price | 价格上涨15％ | Jiàgé shàngzhǎng 15% | une augmentation de 15 pour cent des prix | áfxisi 15 tois ekató | porast od 15 procenti na cenata | 15-procentowy wzrost ceny | rast cene od 15 procenata | poskupljenje od 15 posto | pabrango 15 procentų | podorozhchannya na 15 vidsotkiv | 15-protsentnoye povysheniye tsen | kakaku ga 15 pāsento jōshō |
| 22 | 价格上扬15％ | jiàgé shàngyáng 15% | 价格上扬15％ | jiàgé shàngyáng 15% | Augmentation de 15% des prix | 15% áfxisi ton timón | 15% zgolemuvanje na cenata | 15% wzrost ceny | 15% rast cena | 15% poskupljenje | Kainos padidėjimas 15% | 15% pidvyshchennya tsin | 15% povysheniye tseny | 15 pāsento no neage |
| 23 | House prices rose five per cent last year | House prices rose five per cent last year | 去年房价上涨了5％ | qùnián fángjià shàngzhǎngle 5% | Les prix des logements ont augmenté de 5% l'année dernière | Oi timés ton katoikión afxíthikan pénte tois ekató pérysi | Cenite na kuḱite se zgolemija za pet procenti minatata godina | Ceny domów wzrosły w zeszłym roku o pięć procent | Cijene kuća porasle su pet posto prošle godine | Cijene kuća porasle su pet posto prošle godine | Būsto kainos pernai padidėjo penkiais procentais | Tsiny na budynky mynuloho roku vyrosly na pʺyatʹ vidsotkiv | Tseny na zhil'ye vyrosli na pyat' protsentov v proshlom godu | jūtaku kakaku wa sakunen 5 pāsento jōshō shimashita |
| 24 | 去年房价上涨百分之五 | qùnián fángjià shàngzhǎng bǎi fēn zhī wǔ | 去年房价上涨百分之五 | qùnián fángjià shàngzhǎng bǎi fēn zhī wǔ | Les prix des logements ont augmenté de 5% l'an dernier | Oi timés ton katoikión afxíthikan katá 5% pérysi | Cenite na kuḱite se zgolemija za 5% minatata godina | Ceny domów wzrosły w zeszłym roku o 5% | Cene kuća su prošle godine porasle za 5% | Cijene kuća porasle su za 5% prošle godine | Būsto kainos pernai padidėjo 5% | Tsiny na zhytlo v mynulomu rotsi zrosly na 5% | Tseny na zhil'ye vyrosli na 5% v proshlom godu | jūtaku kakaku wa sakunen 5 pāsento jōshō shimashita |
| 25 | percentage | percentage | 百分比 | bǎifēnbǐ | pourcentage | posostó | procent | procent | procenat | postotak | procentų | vidsotkiv | protsent | wariai |
| 26 | the number, amount, rate of sth, expressed as if it is part of a total which is 100; a part or share of a whole | the number, amount, rate of sth, expressed as if it is part of a total which is 100; a part or share of a whole | sth的数量，数量，比率，表示为100的总数的一部分；整体的一部分或一部分 | sth de shùliàng, shùliàng, bǐlǜ, biǎoshì wèi 100 de zǒng shǔ de yībùfèn; zhěngtǐ de yībùfèn huò yībùfèn | le nombre, le montant, le taux de qc, exprimé comme s'il faisait partie d'un total de 100, une partie ou une part d'un tout | o arithmós, to posó, o syntelestís sh, pou ekfrázetai san na aníkei se éna sýnolo to opoío eínai 100 : éna méros í merídio enós synólou | brojot, količinata, stapkata na steb, izrazena kako da e del od vkupno 100, del ili udel vo celina | liczba, ilość, tempo czegoś, wyrażone tak, jakby stanowiło część całości, która wynosi 100; część lub część całości | broj, iznos, stopa sth, izražen kao da je deo ukupnog broja koji je 100; deo ili deo celine | broj, iznos, stopa sth, izražen kao da je dio ukupnog broja koji je 100; dio ili udio u cjelini | skaičius, suma, norma, išreikšta taip, tarsi tai būtų viso 100 sumos dalis; | kilʹkistʹ, kilʹkistʹ, koefitsiyent sth, vyrazhena tak, niby tse chastyna zahalʹnoyi sumy, shcho stanovytʹ 100; chastyna abo chastka tsiloho | chislo, kolichestvo, pokazatel' sth, vyrazhennyy tak, kak budto on yavlyayetsya chast'yu obshchego kolichestva, kotoroye sostavlyayet 100; chast' ili dolya tselogo | gōkei , 100 no ichibudearu ka no yō ni hyōgen sareru kazu, ryō , sth no wariai , zentai no ichibu mataha shea |
| 27 | 百分率；百分比 | bǎifēnlǜ; bǎifēnbǐ | 百分率；百分比 | bǎifēnlǜ; bǎifēnbǐ | Pourcentage | Posostó | Procent | Procent | Procenat | Postotak; postotak | Procentas | Vidsotok | Protsent; protsent | wariai |
| 28 | What percentage of the population is/are overweight? | What percentage of the population is/are overweight? | 超重人口的百分比是多少？ | chāo chóng rénkǒu de bǎifēnbǐ shì duōshǎo? | Quel pourcentage de la population est / est en surpoids? | Poio posostó tou plithysmoú eínai / eínai ypérvaro? | Kolkav procent od populacijata e / ima prekumerna težina? | Jaki procent populacji ma nadwagę? | Koliki procenat populacije je / ima preteranu težinu? | Koliki je postotak populacije prekomjeran? | Koks procentas gyventojų turi / turi antsvorio? | Yakyy vidsotok naselennya / maye zayvu vahu? | Kakoy protsent naseleniya imeyet / imeyet izbytochnyy ves? | jinkō no nan pāsento ga / futorisugidesu ka ？ |
| 29 | 身体超金:的人占人口多大的百分比？ | Shēntǐ chāo jīn: De rén zhàn rénkǒu duōdà de bǎifēnbǐ? | 身体超金：的人占人口多大的百分比？ | Shēntǐ chāo jīn: De rén zhàn rénkǒu duōdà de bǎifēnbǐ? | Physiquement exagéré: quel pourcentage de la population sont des personnes? | Fysiká xeperasméni: poio posostó tou plithysmoú eínai ánthropoi? | Fizički prezasiten: koj procent od naselenieto se luǵe? | Fizycznie zarośnięty: jaki procent populacji stanowią ludzie? | Fizički pretjerano: koji procenat stanovništva čine ljudi? | Fizički pretjerano: koji postotak stanovništva čine ljudi? | Fiziškai per daug: kokia gyventojų dalis yra žmonės? | Fizychno pereokholodzhene: yakyy vidsotok naselennya skladayutʹ lyudy? | Fizicheski pereuserdstvoval: kakoy protsent naseleniya sostavlyayut lyudi? | butsuri teki ni kin kajō ： jinkō no nan pāsento ga hitodesuka ？ |
| 30 | A high percentage of the female staff are part-time workers | A high percentage of the female staff are part-time workers | 女职工中有很大一部分是兼职工人 | Nǚ zhígōng zhōng yǒu hěn dà yībùfèn shì jiānzhí gōngrén | Un pourcentage élevé du personnel féminin est à temps partiel | Éna ypsiló posostó tou gynaikeíou prosopikoú eínai ergazómenoi me merikí apaschólisi | Visok procent od ženskiot personal se rabotnici so skrateno rabotno vreme | Wysoki odsetek kobiet stanowią osoby zatrudnione w niepełnym wymiarze godzin | Visok procenat ženskog osoblja su radnice sa pola radnog vremena | Visoki postotak ženskog osoblja su radnice sa skraćenim radnim vremenom | Didelė dalis moterų dirba ne visą darbo dieną | Vysokyy vidsotok zhinochoho personalu - tse pratsivnyky, yaki pratsyuyutʹ za sumisnytstvom | Bol'shoy protsent zhenskogo personala - eto rabotniki, zanyatyye nepolnyy rabochiy den' | josei sutaffu no wariai ga hijō ni takai |
| 31 | 女职员中，兼职工作的人占很高的比例 | nǚ zhíyuán zhōng, jiānzhí gōngzuò de rén zhàn hěn gāo de bǐlì | 女职员中，兼职工作的人占很高的比例 | nǚ zhíyuán zhōng, jiānzhí gōngzuò de rén zhàn hěn gāo de bǐlì | Un pourcentage élevé de femmes travaille à temps partiel | Éna ypsiló posostó ergazoménon gynaikón ergázetai me merikí apaschólisi | Visok procent na ženi vraboteni rabotat so skrateno rabotno vreme | Wysoki odsetek zatrudnionych kobiet pracuje w niepełnym wymiarze godzin | Veliki procenat zaposlenih žena radi sa skraćenim radnim vremenom | Veliki postotak žena rade skraćeno radno vrijeme | Didelė dalis moterų dirba ne visą darbo dieną | Vysokyy vidsotok pratsivnykiv zhinky pratsyuye za sumisnytstvom | Vysokiy protsent rabotayushchikh zhenshchin rabotayet nepolnyy rabochiy den' | josei jūgyōin no wariai ga hijō ni takai |
| 32 | Interest rates are expected to rise by one percentage point ( one per cent) | Interest rates are expected to rise by one percentage point (one per cent) | 利率有望上升一个百分点（百分之一） | lìlǜ yǒuwàng shàngshēng yīgè bǎifēndiǎn (bǎi fēn zhī yī) | Les taux d'intérêt devraient augmenter d'un point de pourcentage (1%) | Ta epitókia anaménetai na afxithoún katá mía posostiaía monáda (éna tois ekató) | Kamatnite stapki se očekuva da porasnat za eden procenten poen (eden procent) | Oczekuje się, że stopy procentowe wzrosną o jeden punkt procentowy (jeden procent) | Očekuje se da će kamate porasti za jedan procenat (jedan procenat) | Očekuje se da će kamate porasti za jedan postotni bod (jedan posto) | Tikimasi, kad palūkanų normos pakils vienu procentiniu punktu (vienu procentu). | Ochikuyetʹsya, shcho protsentni stavky zrostutʹ na odyn vidsotkovyy punkt (odyn vidsotok) | Ozhidayetsya, chto protsentnyye stavki vyrastut na odin protsentnyy punkt (odin protsent) | kinri wa 1 pāsento pointo （ 1 pāsento ） jōshō suru toyosō saremasu . |
| 33 | 利率预计将提髙一个百分点 | lìlǜ yùjì jiāng tí gāo yīgè bǎifēndiǎn | 利率预计将提髙一个补充 | lìlǜ yùjì jiāng tí gāo yīgè bǔchōng | Les taux d'intérêt devraient augmenter d'un point de pourcentage | Ta epitókia anaménetai na afxithoún katá mía ekatostiaía monáda | Kamatnite stapki se očekuva da se zgolemat za eden procenten poen | Oczekuje się, że stopy procentowe wzrosną o jeden punkt procentowy | Očekuje se da će kamatne stope porasti za jedan procentni poen | Očekuje se da će kamate porasti za jedan postotni poen | Tikimasi, kad palūkanų normos padidės vienu procentiniu punktu | Ochikuyetʹsya, shcho protsentni stavky zrostutʹ na odyn vidsotkovyy punkt | Ozhidayetsya, chto protsentnyye stavki uvelichatsya na odin protsentnyy punkt | kinri wa 1 pointo jōshō suru to yosō saremasu |
| 34 | the figure is expressed as a percentage. | the figure is expressed as a percentage. | 该数字以百分比表示。 | gāi shùzì yǐ bǎifēnbǐ biǎoshì. | le chiffre est exprimé en pourcentage. | to posostó ekfrázetai os posostó. | brojkata e izrazena kako procent. | liczba jest wyrażona procentowo. | cifra se izražava u procentima. | brojka je izražena kao postotak. | skaičius išreiškiamas procentais. | tsyfra vyrazhayetʹsya u vidsotkakh. | tsifra vyrazhena v protsentakh. | zu wa pāsentēji de arawasaremasu . |
| 35 | 数字是用百分率表示的 | Shùzì shì yòng bǎifēnlǜ biǎoshì de | 数字是用百分率表示的 | Shùzì shì yòng bǎifēnlǜ biǎoshì de | Les nombres sont exprimés en pourcentages | Oi arithmoí ekfrázontai os posostá | Brojkite se izrazuvaat kako procenti | Liczby wyrażone są w procentach | Brojevi su izraženi u procentima | Brojevi su izraženi u postocima | Skaičiai išreiškiami procentais | Chysla vyrazhayutʹsya u vidsotkakh | Chisla vyrazheny v protsentakh | sūchi wa pāsentēji de arawasaremasu |
| 36 | The results were analysed in percentage terms | The results were analysed in percentage terms | 对结果进行百分比分析 | duì jiéguǒ jìnxíng bǎifēnbǐ fēnxī | Les résultats ont été analysés en pourcentage | Ta apotelésmata analýthikan se posostiaía vási | Rezultatite bea analizirani vo procenti | Wyniki przeanalizowano procentowo | Rezultati su analizirani u procentima | Rezultati su analizirani u postocima | Rezultatai buvo analizuojami procentais | Rezulʹtaty buly proanalizovani v protsentnomu spivvidnoshenni | Rezul'taty byli proanalizirovany v protsentnom otnoshenii | kekka wa pāsentēji de bunseki saremashita |
| 37 | 结果是按百分比分析的 | jiéguǒ shì àn bǎifēnbǐ fēnxī de | 结果是按百分比分析的 | jiéguǒ shì àn bǎifēnbǐ fēnxī de | Les résultats sont analysés en pourcentage | Ta apotelésmata analýontai os pros to posostó | Rezultatite se analiziraat po procent | Wyniki analizowane są procentowo | Rezultati se analiziraju u procentima | Rezultati se analiziraju u postocima | Rezultatai analizuojami procentais | Rezulʹtaty analizuyutʹsya u vidsotkakh | Rezul'taty analiziruyutsya v protsentakh | kekka wa pāsentēji de bunseki saremasu |
| 38 | a share of the profits of sth | a share of the profits of sth | 某物的利润的一部分 | mǒu wù de lìrùn de yībùfèn | une part des bénéfices de qc | éna merídio ton kerdón tou sth | del od dobivkata na sth | udział w zyskach czegoś | udeo u dobiti od sth | udio u dobiti od sth | Sth pelno dalis | chastku prybutku choho-nebudʹ | dolya pribyli | sth no rieki no ichibu |
| 39 | 初润的分成；提成 | chū rùn de fēnchéng; tíchéng | 初润的分为；提成 | chū rùn de fēn wéi; tíchéng | Part initiale | Archikí metochí | Početna udel | Początkowy udział | Početni udeo | Početni udio | Pradinė dalis | Pochatkova chastka | Nachal'naya dolya | shoki shea |
| 40 | He gets a percentage for every car sold | He gets a percentage for every car sold | 他每卖出一辆汽车就能得到一定的百分比 | tā měi mài chū yī liàng qìchē jiù néng dédào yīdìng de bǎifēnbǐ | Il obtient un pourcentage pour chaque voiture vendue | Lamvánei éna posostó gia káthe aftokínito pou poleítai | Toj dobiva procent za sekoj prodaden avtomobil | Dostaje procent za każdy sprzedany samochód | On dobija procenat za svaki prodati automobil | On dobiva postotak za svaki prodani automobil | Jis gauna procentą už kiekvieną parduotą automobilį | Vin otrymuye vidsotok za kozhen prodanyy avtomobilʹ | On poluchayet protsent za kazhduyu prodannuyu mashinu | kare wa hanbai sareta subete no kuruma no wariai oshutoku shimasu |
| 41 | 他每售出一辆车便可得到一 份提成 | tā měi shòu chū yī liàng chē biàn kě dédào yī fèn tíchéng | 他每售出高速公路车可以得到一份提成 | tā měi shòu chū gāosù gōnglù chē kěyǐ dédào yī fèn tíchéng | Il reçoit une commission pour chaque voiture qu'il vend | Paírnei promítheia gia káthe aftokínito pou poleí | Toj dobiva provizija za sekoj avtomobil što go prodava | Dostaje prowizję za każdy sprzedany samochód | Dobija proviziju za svaki automobil koji proda | Dobiva proviziju za svaki automobil koji proda | Jis gauna komisinius už kiekvieną parduodamą automobilį | Vin otrymuye komisiyu za kozhnyy prodanyy avtomobilʹ | On poluchayet komissiyu za kazhduyu prodannuyu mashinu | kare wa hanbai suru subete no kuruma nitaishite tesūryō ouketorimasu |
| 42 | gramar point | gramar point | 语法点 | yǔfǎ diǎn | point gramme | simeío grammatikís | gramatička točka | punkt gramaryczny | gramar point | gramatička točka | gramatikos taškas | hramatychnyy punkt | tochka grammatiki | guramā pointo |
| 43 | 语法说明 | yǔfǎ shuōmíng | 语法说明 | yǔfǎ shuōmíng | Description de la syntaxe | Perigrafí sýntaxis | Opis na sintaksa | Opis składni | Opis sintakse | Opis sintakse | Sintaksės aprašymas | Opys syntaksysu | Opisaniye sintaksisa | kōbun no setsumei |
| 44 | expressing percentages | expressing percentages | 表达百分比 | biǎodá bǎifēnbǐ | exprimer des pourcentages | ekfrázontas posostá | izrazuvajḱi procenti | wyrażanie procentów | izražavajući procente | izražavajući postotke | išreiškiant procentus | vyrazhennya vidsotkiv | vyrazhaya protsenty | wariai o arawasu |
| 45 | 百分比的表示法 | bǎifēnbǐ de biǎoshì fǎ | 百分比的表示法 | bǎifēnbǐ de biǎoshì fǎ | Notation | Simeíosi | Notacija | Notacja | Napomena | Postotak zastupljenosti | Pažymėjimas | Poznachennya | Protsent predstavitel'stva | hyōkihō |
| 46 | Percentages ( numbers of per cent) are written in words as twenty-five per cent and in figures as 25% | Percentages (numbers of per cent) are written in words as twenty-five per cent and in figures as 25% | 百分比（百分比数字）以文字形式表示为25％，数字形式为25％ | bǎifēnbǐ (bǎifēnbǐ shùzì) yǐ wénzì xíngshì biǎoshì wèi 25%, shùzì xíngshì wèi 25% | Les pourcentages (nombres de pour cent) sont écrits en mots à vingt-cinq pour cent et en chiffres à 25% | Ta posostá (posostó%) gráfontai me léxeis os eíkosi pénte tois ekató kai se arithmoús os 25% | Procentite (broevi od procenti) se napišani so zborovi kako dvaeset i pet procenti i na brojki 25% | Odsetki (liczby procentowe) są zapisywane słowami jako dwadzieścia pięć procent i cyframi jako 25% | Procenti (brojevi procenata) su ispisani rečima kao dvadeset i pet procenata, a brojevima kao 25% | Postotak (brojevi postotaka) ispisan je riječima dvadeset i pet posto, a brojkama kao 25% | Procentai (procentai) užrašomi žodžiais kaip dvidešimt penki procentai, o skaičiais - kaip 25% | Vidsotky (chysla vidsotkiv) zapysuyutʹsya slovamy yak dvadtsyatʹ pʺyatʹ vidsotkiv, a tsyframy - yak 25% | Protsenty (chisla protsentov) napisany slovami kak dvadtsat' pyat' protsentov i tsiframi kak 25% | pāsento （ pāsento no sūji ） wa , tango de 25 pāsento ,sūji de 25 pāsento de hyōki saremasu . |
| 47 | 百分比用文字表示为 | bǎifēnbǐ yòng wénzì biǎoshì wèi | 百分比用文字表示为 | bǎifēnbǐ yòng wénzì biǎoshì wèi | Le pourcentage est exprimé sous forme de texte | To posostó ekfrázetai os keímeno | Procentot se izrazuva kako tekst | Procent wyrażony jest jako tekst | Procenat se izražava u tekstu | Postotak je izražen kao tekst | Procentas išreiškiamas tekstu | Vidsotok vyrazhayetʹsya u vyhlyadi tekstu | Protsent vyrazhayetsya v vide teksta | pāsentēji wa tekisuto toshite arawasaremasu |
| 48 | twenty-five per cent | twenty-five per cent | 25％ | 25% | vingt-cinq pour cent | eíkosi pénte tois ekató | dvaeset i pet procenti | dwadzieścia pięć procent | dvadeset i pet procenata | dvadeset i pet posto | dvidešimt penki procentai | dvadtsyatʹ pʺyatʹ vidsotkiv | dvadtsat' pyat' protsentov | 25 pāsento |
| 49 | 用数字表示为 25% | yòng shùzì biǎoshì wèi 25% | 用数字表示为25％ | yòng shùzì biǎoshì wèi 25% | 25% en nombre | 25% os arithmós | 25% kako broj | 25% liczby | 25% kao broj | 25% kao broj | 25% kaip skaičius | 25% yak chyslo | 25% kak chislo | sūchi toshite 25 pāsento |
| 50 | If a percentage is used with an uncountable or a singular noun the verb is generally singular• | If a percentage is used with an uncountable or a singular noun the verb is generally singular• | 如果将百分比与不可数名词或单数名词一起使用，则动词通常为单数• | rúguǒ jiāng bǎifēnbǐ yǔ bùkě shǔ míngcí huò dān shǔ míngcí yīqǐ shǐyòng, zé dòngcí tōngcháng wèi dānshù• | Si un pourcentage est utilisé avec un dénombrable ou un nom singulier, le verbe est généralement singulier • | Eán chrisimopoieítai éna posostó me éna aóristo í éna monadikó ousiastikó, to ríma eínai en génei idiómorfo • | Ako se koristi procent so bezbroj ili ednina imenka, glagolot glavno e ednina • | Jeśli używa się procentu z rzeczownikiem niepoliczalnym lub pojedynczym, czasownik jest na ogół liczbą pojedynczą • | Ako se procenat koristi sa neizbrojivom ili jedninskom imenicom, glagol je uglavnom jednini • | Ako se postotak upotrebljava sa neizbrojivom ili jedninskom imenicom, glagol je obično jednine • | Jei procentas naudojamas su nesuskaičiuojamu ar vienaskaitos daiktavardžiu, veiksmažodis paprastai yra vienaskaitos. | Yakshcho vidsotok vzhyvayetʹsya z nezlichuvanym abo imennykom odnyny, to diyeslovo, yak pravylo, odnyny • | Yesli protsent ispol'zuyetsya s neischislyayemym ili sushchestvitel'nym v yedinstvennom chisle, glagol, kak pravilo, v yedinstvennom chisle. | pāsento ga fu kasan meishi mataha tansū meishi totomonishiyō sareru bāi , dōshi wa tsūjō tansūdesu |
| 51 | 百分比与不可数名词或单数名词连用时，动词一般为单数 | bǎifēnbǐ yǔ bùkě shǔ míngcí huò dān shǔ míngcí lián yòngshí, dòngcí yībān wèi dānshù | 百分比与不可数名词或单数名词连用时，动词一般为单数 | bǎi fēn bǐ yǔ bùkě shǔ míngcí huò dān shǔ míngcí lián yòngshí, dòngcí yībān wèi dānshù | Lorsque vous utilisez des pourcentages avec des noms indénombrables ou singuliers, les verbes sont généralement singuliers | Ótan chrisimopoieíte posostá me amétrita í monadiká ousiastiká, ta rímata eínai syníthos monadiká | Koga koristite procenti so bezbroj ili ednina imenki, glagolite obično se ednina | Kiedy używa się wartości procentowych z rzeczownikami niepoliczalnymi lub pojedynczymi, czasowniki są zwykle pojedyncze | Kada se koriste procenti sa imenima koja se ne mogu računati ili pojedinačno, glagoli su obično jednine | Kad se koriste postoci s imenicama bezbrojne ili jednine, glagoli su obično jednine | Naudojant procentus su nesuskaičiuojamaisiais ar vienaskaitos daiktavardžiais, veiksmažodžiai paprastai būna vienaskaitos | Pry vykorystanni vidsotkiv iz nezlichuvalʹnymy chy odnyny imennykamy diyeslova zazvychay ye odnynoyu | Pri ispol'zovanii protsentov s neischislyayemymi ili sushchestvitel'nymi v yedinstvennom chisle, glagoly, kak pravilo, v yedinstvennom chisle | kazoerarenai meishi mataha tansūgata no meishi depāsentēji o shiyō suru bāi , dōshi wa tsūjō tansūgatadesu |
| 52 | 90% of the land is cultivated | 90% of the land is cultivated | 90％的土地被耕种 | 90%de tǔdì bèi gēngzhòng | 90% des terres sont cultivées | To 90% tis gis kalliergeítai | 90% od zemjišteto se odgleduva | 90% ziemi jest uprawiane | 90% zemlje je obrađeno | 90% zemlje je obrađeno | 90% žemės dirbamos | 90% zemli obroblyayetʹsya | 90% zemli obrabatyvayetsya | tochi no 90 pāsento ga kōsaku sareteimasu |
| 53 | 90% 的土地已耕种 | 90% de tǔdì yǐ gēngzhòng | 90％的土地已耕种 | 90%de tǔdì yǐ gēngzhòng | 90% des terres sont cultivées | To 90% tis gis kalliergeítai | 90% od zemjišteto se odgleduva | 90% ziemi jest uprawiane | 90% zemlje je obrađeno | 90% zemlje je obrađeno | 90% žemės dirbamos | 90% zemli obroblyayetʹsya | 90% zemli obrabatyvayetsya | tochi no 90 pāsento ga kōsaku sareteimasu |
| 54 | 90％的土地被耕种。 | 90%de tǔdì bèi gēngzhòng. | 90％的土地被耕种。 | 90%de tǔdì bèi gēngzhòng. | 90% des terres sont cultivées. | To 90% tis gis kalliergeítai. | 90% od zemjišteto se odgleduva. | 90% ziemi jest uprawiane. | 90% zemlje je obrađeno. | 90% zemlje je obrađeno. | 90% žemės dirbamos. | 90% zemli obroblyayetʹsya. | 90% zemli obrabatyvayetsya. | tochi no 90 pāsento ga kōsaku sareteimasu . |
| 55 | If the noun is singular but represents a group of people, the verb is singular, it may be singular or plural | If the noun is singular but represents a group of people, the verb is singular, it may be singular or plural | 如果名词是单数但代表一群人，则动词是单数，它可以是单数或复数 | Rúguǒ míngcí shì dānshù dàn dàibiǎo yīqún rén, zé dòngcí shì dānshù, tā kěyǐ shì dānshù huò fùshù | Si le nom est singulier mais représente un groupe de personnes, le verbe est singulier, il peut être singulier ou pluriel | Eán to ousiastikó eínai monadikó allá antiprosopévei mia omáda anthrópon, to ríma eínai monadikó, boreí na eínai eniaíos í plithyntikós | Ako imenkata e ednina, no pretstavuva grupa na luǵe, glagolot e ednina, može da bide ednina ili množina | Jeśli rzeczownik jest w liczbie pojedynczej, ale reprezentuje grupę ludzi, czasownik jest w liczbie pojedynczej, może być w liczbie pojedynczej lub mnogiej | Ako je imenica jednina, ali predstavlja grupu ljudi, glagol je jednina, može biti jednina ili množina | Ako je imenica jednina, ali predstavlja skupinu ljudi, glagol je jednine, može biti jednina ili množina | Jei daiktavardis yra vienaskaitos, bet žymi žmonių grupę, veiksmažodis yra vienaskaitos, jis gali būti vienaskaitos ar daugiskaitos | Yakshcho imennyk odnyny, ale yavlyaye soboyu hrupu lyudey, diyeslovo odnyny, vono mozhe buty odnyny abo mnozhyny | Yesli sushchestvitel'noye yedinstvennogo chisla, no predstavlyayet gruppu lyudey, glagol yedinstvennogo chisla, on mozhet byt' yedinstvennogo ili mnozhestvennogo chisla | meishi ga tansūgatadearuga , hitobito no gurūpu oarawashiteiru bāi , dōshi wa tansūgatadeari , tansūgata demo fukusūgata de mo yoi |
| 56 | 如果是单数集合名词，北美英语动词用单数，英国英语用单、复数均可 | rúguǒ shì dānshù jíhé míngcí, běiměi yīngyǔ dòngcí yòng dānshù, yīngguó yīngyǔ yòng dān, fùshù jūn kě | 如果是单数集合名词，北美英语动词用单数，英国英语用单，复数近似 | rúguǒ shì dānshù jíhé míngcí, běiměi yīngyǔ dòngcí yòng dānshù, yīngguó yīngyǔ yòng dān, fùshù jìnsì | S'il s'agit d'un nom collectif singulier, les verbes anglais nord-américains sont singuliers, l'anglais britannique peut être singulier ou pluriel | An prókeitai gia éna monadikó syllogikó ousiastikó, ta vretaniká rímata tis Vretanikís Amerikís eínai monadiká, i vretanikí anglikí glóssa boreí na eínai monadikí í plithyntikí | Ako toa e edinečna kolektivna imenka, glagolite od angliski jazik vo Severna Amerika se ednina, britanskiot angliski može da bide ednina ili množina | Jeśli jest to rzeczownik zbiorowy w liczbie pojedynczej, czasowniki angielskie w Ameryce Północnej są w liczbie pojedynczej, brytyjski angielski może być w liczbie pojedynczej lub mnogiej | Ako se radi o kolektivnoj jednini jednine, glagoli severnoameričkih engleskih su jednina, britanski engleski može biti jednina ili množina | Ako je riječ o kolektivnoj jednini jednine, glagoli sjevernoameričkog engleskog su jednina, britanski engleski može biti jednina ili množina | Jei tai yra vienaskaitinis kolektyvinis daiktavardis, Šiaurės Amerikos anglų veiksmažodžiai yra vienaskaita, britų anglų kalba gali būti vienaskaita ar daugiskaita | Yakshcho tse zbirnyy imennyk odnyny, diyeslova pivnichnoamerykansʹkoyi anhliysʹkoyi movy ye odnynoyu, anhliysʹka anhliysʹka mova mozhe buty odnynoyu chy mnozhynoyu | Yesli eto sobiratel'noye sushchestvitel'noye v yedinstvennom chisle, severoamerikanskiye angliyskiye glagoly yedinstvennogo chisla, britanskiy angliyskiy mozhet byt' yedinstvennogo ili mnozhestvennogo chisla | tansū no shūgō meishidearu bāi , hokubei eigo no dōshi watansūdeari , eikoku no eigo wa tansū de mo fukusū de moyoi |
| 57 | eighty percent of the workforce is/are against the strike | eighty percent of the workforce is/are against the strike | 百分之八十的劳动力反对罢工 | bǎi fēn zhī bāshí de láodònglì fǎnduì bàgōng | quatre-vingt pour cent de la main-d'œuvre est / sont contre la grève | to 80% tou ergatikoú dynamikoú eínai enantíon tis apergías | osumdeset procenti od rabotnata sila e / se protiv štrajkot | osiemdziesiąt procent siły roboczej jest przeciwnych strajkowi | osamdeset procenata radne snage je protiv štrajka | osamdeset posto radne snage je protiv štrajka | aštuoniasdešimt procentų darbuotojų yra prieš streiką | visimdesyat vidsotkiv robochoyi syly proty / straykuyutʹ | vosem'desyat protsentov rabochey sily protiv zabastovki | rōdōryoku no 80 pāsento ga sutoraiki ni hantai shiteiru |
| 58 | 百分之八十的劳动力都反对这次罢工 | bǎi fēn zhī bāshí de láodònglì dōu fǎnduì zhè cì bàgōng | 百分之八十的劳动力都反对这次罢工 | bǎi fēn zhī bāshí de láodònglì dōu fǎnduì zhè cì bàgōng | Quatre-vingt pour cent de la main-d'œuvre est opposée à la grève | To ogdónta tois ekató tou ergatikoú dynamikoú antitíthetai stin apergía | Osumdeset procenti od rabotnata sila e protiv štrajkot | Osiemdziesiąt procent siły roboczej jest przeciwne strajkowi | Osamdeset procenata radne snage protivi se štrajku | Osamdeset posto radne snage protivi se štrajku | Aštuoniasdešimt procentų darbuotojų priešinasi streikui | Visimdesyat vidsotkiv robochoyi syly vystupayutʹ proty strayku | Vosem'desyat protsentov rabochey sily protiv zabastovki | rōdōryoku no 80 pāsento ga sutoraiki ni hantai shiteiru |
| 59 | 百分之八十的劳动力反对罢工 | bǎi fēn zhī bāshí de láodònglì fǎnduì bàgōng | 百分之八十的劳动力反对罢工 | bǎi fēn zhī bāshí de láodònglì fǎnduì bàgōng | Quatre-vingt pour cent de la population active s'oppose aux grèves | To ogdónta tois ekató tou ergatikoú dynamikoú antitíthetai stis apergíes | Osumdeset procenti od rabotnata sila se sprotivstavuva na štrajkovite | Osiemdziesiąt procent siły roboczej sprzeciwia się strajkom | Osamdeset procenata radne snage protivi se štrajkovima | Osamdeset posto radne snage protivi se štrajkovima | Aštuoniasdešimt procentų darbuotojų priešinasi streikams | Visimdesyat vidsotkiv robochoyi syly vystupayutʹ proty straykiv | Vosem'desyat protsentov rabochey sily vystupayet protiv zabastovok | rōdōryoku no 80 pāsento ga sutoraiki ni hantai |
| 60 | If the noun is plural, the verb is plural | If the noun is plural, the verb is plural | 如果名词为复数，则动词为复数 | rúguǒ míngcí wèi fùshù, zé dòngcí wèi fùshù | Si le nom est pluriel, le verbe est pluriel | An to ousiastikó eínai plithyntikó, to ríma eínai plithyntikó | Ako imenkata e množina, glagolot e množina | Jeśli rzeczownik jest w liczbie mnogiej, czasownik jest w liczbie mnogiej | Ako je imenica množina, glagol je množina | Ako je imenica množina, glagol je množina | Jei daiktavardis yra daugiskaita, veiksmažodis yra daugiskaita | Yakshcho imennyk mnozhyny, diyeslovo mnozhyny | Yesli sushchestvitel'noye vo mnozhestvennom chisle, glagol vo mnozhestvennom chisle | meishi ga fukusū no bāi , dōshi wa fukusūdesu |
| 61 | 如果名词为复数，动词用复数 | rúguǒ míngcí wèi fùshù, dòngcí yòng fùshù | 如果名词为复数，动词用复数 | rúguǒ míngcí wèi fùshù, dòngcí yòng fùshù | Si le nom est pluriel, le verbe est pluriel | An to ousiastikó eínai plithyntikó, to ríma eínai plithyntikó | Ako imenkata e množina, glagolot e množina | Jeśli rzeczownik jest w liczbie mnogiej, czasownik jest w liczbie mnogiej | Ako je imenica množina, glagol je množina | Ako je imenica množina, glagol je množina | Jei daiktavardis yra daugiskaita, veiksmažodis yra daugiskaita | Yakshcho imennyk mnozhyny, diyeslovo mnozhyny | Yesli sushchestvitel'noye vo mnozhestvennom chisle, glagol vo mnozhestvennom chisle | meishi ga fukusū no bāi , dōshi wa fukusūdesu |
| 62 | 如果名词为复数，则动词为复数 | rúguǒ míngcí wèi fùshù, zé dòngcí wèi fùshù | 如果名词为复数，则动词为复数 | rúguǒ míngcí wèi fùshù, zé dòngcí wèi fùshù | Si le nom est pluriel, le verbe est pluriel | An to ousiastikó eínai plithyntikó, to ríma eínai plithyntikó | Ako imenkata e množina, glagolot e množina | Jeśli rzeczownik jest w liczbie mnogiej, czasownik jest w liczbie mnogiej | Ako je imenica množina, glagol je množina | Ako je imenica množina, glagol je množina | Jei daiktavardis yra daugiskaita, veiksmažodis yra daugiskaita | Yakshcho imennyk mnozhyny, diyeslovo mnozhyny | Yesli sushchestvitel'noye vo mnozhestvennom chisle, glagol vo mnozhestvennom chisle | meishi ga fukusū no bāi , dōshi wa fukusūdesu |
| 63 | 65% of children play computer games | 65% of children play computer games | 65％的孩子玩电脑游戏 | 65%de hái zǐ wán diànnǎo yóuxì | 65% des enfants jouent à des jeux informatiques | To 65% ton paidión paízoun paichnídia ston ypologistí | 65% od decata igraat kompjuterski igri | 65% dzieci gra w gry komputerowe | 65% dece igra računarske igre | 65% djece igra računalne igre | 65% vaikų žaidžia kompiuterinius žaidimus | 65% ditey hrayutʹ u kompʺyuterni ihry | 65% detey igrayut v komp'yuternyye igry | kodomo no 65 pāsento ga konpyūtā gēmu o purei |
| 64 | 65%的孩于舞电脑游戏 | 65%de hái yú wǔ diànnǎo yóuxì | 65％的孩于舞电脑游戏 | 65%de hái yú wǔ diànnǎo yóuxì | 65% des enfants dansent des jeux informatiques | To 65% ton paidión paízoun paichnídia ston ypologistí | 65% od decata tancuvaat kompjuterski igri | 65% dzieci tańczy gry komputerowe | 65% dece pleše računarske igre | 65% djece igra računalne igre | 65% vaikų šoka kompiuterinius žaidimus | 65% ditey tantsyuyutʹ kompʺyuterni ihry | 65% detey tantsuyut komp'yuternyye igry | kodomo no 65 pāsento ga konpyūtā gēmu o odoru |
| 65 | percentile | percentile | 百分位 | bǎi fēn wèi | centile | ekatostimório | procent | percentyl | percenttil | percentil | procentilė | protsentylʹ | protsentil' | pāsentairu |
| 66 | (technical 语） | (technical yǔ) | （技术语言） | (jìshù yǔyán) | (technique) | (technikí) | (tehnički) | (techniczne) | (tehnički) | (Tehnički jezik) | (techninis) | (tekhnichna) | (Tekhnicheskiy yazyk) | （ gijutsu ） |
| 67 | one of the loo equal groups that a larger group of people can be divided into, according to their place on a scale measuring a particular value | one of the loo equal groups that a larger group of people can be divided into, according to their place on a scale measuring a particular value | 可以将一大批人分为的一组平等的人，根据他们在衡量特定价值的量表上的位置 | kěyǐ jiāng yī dàpī rén fēn wéi de yī zǔ píngděng de rén, gēnjù tāmen zài héngliáng tèdìng jiàzhí de liàng biǎo shàng de wèizhì | l'un des loo groupes égaux qu'un plus grand groupe de personnes peut être divisé en fonction de leur place sur une échelle mesurant une valeur particulière | mia apó tis íses omádes pou boreí na choristeí se mia megalýteri omáda anthrópon, análoga me ti thési tous se mia klímaka pou metrá mia synkekriméni axía | edna od lošite ednakvi grupi na koi pogolema grupa na luǵe može da se podeli, spored nivnoto mesto na skala, merenje na odredena vrednost | jedna z grup loo równych, na które można podzielić większą grupę osób, według ich miejsca na skali mierzącej określoną wartość | jedna od loo jednakih grupa na koju se može podeliti veća grupa ljudi, prema njihovom mestu na skali koje meri određenu vrednost | jedna od loo jednakih skupina na koju se može podijeliti veća skupina ljudi, prema njihovom mjestu na skali koje mjeri određenu vrijednost | vienoje iš lygiaverčių grupių, į kurias galima suskirstyti didesnę žmonių grupę, atsižvelgiant į jų vietą skalėje, matuojančioje tam tikrą vertę | odna z rivnykh hrup, na yaku mozhe buty podilena bilʹsha hrupa lyudey, vidpovidno do mistsya yikh na shkali, shcho vymiryuye konkretne znachennya | odna iz ravnykh grupp, na kotoruyu mozhno razdelit' bol'shuyu gruppu lyudey v zavisimosti ot ikh mesta v shkale, izmeryayushchey opredelennoye znacheniye | tokutei no ne o sokutei suru sukēru de no karera no bashoni ōjite , yori ōkina hitobito no gurūpu ni wakeru koto gadekiru toire no hitoshī gurūpu no tsu |
| 68 | 百分位数 | bǎi fēn wèi shù | 百分位数 | bǎi fēn wèi shù | Centile | Ekatostimório | Procent | Percentyl | Percentil | percentila | Procentilė | Protsentnyy | Protsentili | pāsentairu |
| 69 | Overall these students rank in the 21st percentile on the tests, that is, they did worse than 79 per cent of all children taking the test. | Overall these students rank in the 21st percentile on the tests, that is, they did worse than 79 per cent of all children taking the test. | 总体而言，这些学生在考试中排名第21位，也就是说，他们的表现比所有参加考试的孩子中的79％差。 | zǒngtǐ ér yán, zhèxiē xuéshēng zài kǎoshì zhōng páimíng dì 21 wèi, yě jiùshì shuō, tāmen de biǎoxiàn bǐ suǒyǒu cānjiā kǎoshì de háizi zhōng de 79%chà. | Dans l'ensemble, ces élèves se classent au 21e centile aux tests, c'est-à-dire qu'ils ont fait pire que 79% de tous les enfants qui ont passé le test. | Synoliká, aftoí oi mathités katatássontai sto 21o ekatostimório ton exetáseon, diladí, ékanan cheirótera apó to 79% ólon ton paidión pou élavan ti dokimí. | Sevkupno, ovie studenti se rangiraat na 21-ot procent na testovite, odnosno tie napravija pološo od 79% od site deca koi go polagaat testot. | Ogólnie rzecz biorąc, ci uczniowie zajmują 21. miejsce w testach, co oznacza, że wypadli gorzej niż 79% wszystkich dzieci przystępujących do testu. | Sveukupno, ovi studenti se na testu nalaze na 21. mestu, tj. Pokazali su se lošije od 79% dece koja su vršila test. | Sveukupno, ovi su se učenici svrstali u 21. postotak na testovima, to jest učinili su lošije od 79 posto sve djece koja su uzimala test. | Apskritai šie mokiniai užima 21 procentą testų, tai yra, jie padarė prasčiau nei 79 procentus visų testą atliekančių vaikų. | V tsilomu tsi studenty zaymayutʹ 21-e pertsentylʹ na testakh, tobto vony zrobyly hirshe 79 vidsotkiv usikh ditey, yaki zdavaly test. | V tselom, eti uchashchiyesya otsenivayutsya v 21-y protsentil' na testakh, to yest' oni khuzhe, chem 79 protsentov vsekh detey, prokhodyashchikh test. | zentai toshite , korera no gakusei wa tesuto de 21pāsentairu ni ranku sareteimasu . tsumari , tesuto o uketeirusubete no kodomo no 79 pāsento o shitamawatteimasu . |
| 70 | 这些考生的总体百分位排名占第21位,就是说，79%的应试儿童比他们考得好 | Zhèxiē kǎoshēng de zǒngtǐ bǎi fēn wèi páimíng zhàn dì 21 wèi, jiùshì shuō,79%de yìngshì értóng bǐ tāmen kǎo dé hǎo | 这些考生的总体百分位排名占第21位，就是说，79％的应试儿童比他们考得好 | Zhèxiē kǎoshēng de zǒngtǐ bǎi fēn wèi páimíng zhàn dì 21 wèi, jiùshì shuō,79%de yìngshì értóng bǐ tāmen kǎo dé hǎo | Ces candidats sont classés 21e dans le centile global, ce qui signifie que 79% des candidats ont mieux réussi qu'eux | Aftoí oi ypopsífioi katatássontai stin 21i thési sto synolikó ekatostimório, prágma pou simaínei óti to 79% ton dokimastón apokómise kalýtera apó aftoús | Ovie kandidati se rangirani na 21-to mesto vo vkupniot procent, što znači deka 79% od test-tenite napravija podobro od niv | Ci kandydaci zajmują 21. miejsce w ogólnym percentylu, co oznacza, że 79% osób wykonujących test wypadło lepiej od nich | Ovi kandidati se nalaze na 21. mestu u ukupnom procentilu, što znači da je 79% ispitanika bolje od njih | Ovi kandidati zauzeli su 21. mjesto u ukupnom postotku, što znači da je 79% ispitanika bilo bolje od njih | Šie kandidatai bendroje procentilėje užima 21 vietą, o tai reiškia, kad 79% bandymų dalyvių sekėsi geriau nei jie | Tsi kandydaty posidayutʹ 21 mistse v zahalʹnomu pertsentyli, a tse oznachaye, shcho 79% uchasnykiv testuvannya zrobyly krashche za nykh | Eti kandidaty zanimayut 21-ye mesto v obshchem protsentile, a eto oznachayet, chto 79% testiruyemykh sdelali luchshe, chem oni | korera no kōhosha wa , zentai no pāsentairu de 21 i niranku sareteimasu . tsumari , jukensha no 79 pāsento gakarera yori mo seiseki ga yokatta toiu kotodesu . |
| 71 | perceptible | perceptible | 可察觉的 | kě chájué de | perceptible | antiliptí | voočliva | wyczuwalne | vidljiv | primjetan | juntamas | vidchutnyy | razlichimyy | chikaku dekiru |
| 72 | (formal) | (formal) | （正式） | (zhèngshì) | (formel) | (epísimi) | (formalno) | (formalny) | (formalno) | (Formal) | (oficialus) | (formalʹne) | (Formal'naya) | （ seishiki ） |
| 73 | great enough for you to notice it | great enough for you to notice it | 足以让您注意到它 | zúyǐ ràng nín zhùyì dào tā | assez grand pour que vous le remarquiez | arketá megáli gia na to paratirísete | dovolno odlično za da go zabeležite toa | wystarczająco wielkie, abyś to zauważył | dovoljno sjajan da to primetiš | dovoljno velik da to primijetite | pakankamai puiku, kad galite tai pastebėti | dosytʹ velykyy, shchob vy tse pomityly | dostatochno dlya vas, chtoby zametit' eto | anata ga sore ni kizuku no ni jūbunna ōki sa |
| 74 | 可察觉到的；看得出的 | kě chájué dào de; kàn dé chū de | 可察觉到的；看得出的 | kě chájué dào de; kàn dé chū de | Perceptible | Eínai antiliptó | Voočliva | Wyczuwalne | Osetljiv | Opipljiv, mjerljiv | Suvokiamas | Pomitnyy | Oshchutimyy; zametnoye | chikaku dekiru |
| 75 | synonym | synonym | 代名词 | dàimíngcí | synonyme | synónymo | sinonim | synonim | sinonim | sinonim | sinonimas | synonim | sinonim | dōgigo |
| 76 | noticeable | noticeable | 显 | xiǎn | perceptible | axiosimeíoti | zabeležlivo | zauważalne | primetno | primjetan | pastebimas | pomitnyy | zametnyy | medatsu |
| 77 | a perceptible change/increase/ decline/impact | a perceptible change/increase/ decline/impact | 明显的变化/增加/下降/影响 | míngxiǎn de biànhuà/zēngjiā/xiàjiàng/yǐngxiǎng | un changement / augmentation / déclin / impact perceptible | mia aisthití allagí / áfxisi / meíosi / antíktypo | voočliva promena / zgolemuvanje / pad / vlijanie | zauważalna zmiana / wzrost / spadek / wpływ | uočljiva promena / povećanje / pad / uticaj | uočljiva promjena / povećanje / pad / utjecaj | pastebimas pokytis / padidėjimas / sumažėjimas / poveikis | pomitna zmina / zbilʹshennya / znyzhennya / vplyv | oshchutimoye izmeneniye / uvelicheniye / snizheniye / vliyaniye | chikaku kanōna henka / zōka / genshō / eikyō |
| 78 | 可以察觉的变化/增长/下降/影响 | kěyǐ chájué de biànhuà/zēngzhǎng/xiàjiàng/yǐngxiǎng | 可以察觉的变化/增长/下降/影响 | kěyǐ chájué de biànhuà/zēngzhǎng/xiàjiàng/yǐngxiǎng | Changement / croissance / déclin / impact perceptible | Aisthití allagí / anáptyxi / ptósi / antíktypos | Percepbilna promena / rast / pad / vlijanie | Dostrzegalna zmiana / wzrost / spadek / wpływ | Vidljiva promena / rast / pad / uticaj | Vidljiva promjena / rast / pad / utjecaj | Numatomi pokyčiai / augimas / nuosmukis / poveikis | Pomitni zminy / zrostannya / spad / vplyv | Zametnoye izmeneniye / rost / snizheniye / vliyaniye | chikaku kanōna henka / seichō / suitai / eikyō |
| 79 | The price increase has had no perceptible effect on sales | The price increase has had no perceptible effect on sales | 价格上涨对销售没有明显影响 | jiàgé shàngzhǎng duì xiāoshòu méiyǒu míngxiǎn yǐngxiǎng | La hausse des prix n'a pas eu d'effet perceptible sur les ventes | I áfxisi ton timón den eíche aisthití epídrasi stis políseis | Zgolemuvanjeto na cenite nemaše voočliv efekt vrz prodažbata | Wzrost cen nie miał zauważalnego wpływu na sprzedaż | Povećanje cena nije imalo primetnog efekta na prodaju | Povećanje cijena nije vidljivo utjecalo na prodaju | Kainos padidėjimas neturėjo pastebimo poveikio pardavimams | Zrostannya tsin ne vidchutno vplynulo na prodazhi | Povysheniye tsen ne okazalo zametnogo vliyaniya na prodazhi | kakaku no jōshō wa uriagedaka ni me ni mieru eikyō oataeteimasen |
| 80 | 这次提价没有对销售产生明显的影响 | zhè cì tí jià méiyǒu duì xiāoshòu chǎnshēng míngxiǎn de yǐngxiǎng | 这次提价没有对销售产生明显的影响 | zhè cì tí jià méiyǒu duì xiāoshòu chǎnshēng míngxiǎn de yǐngxiǎng | L'augmentation des prix n'a pas eu d'impact notable sur les ventes | I áfxisi ton timón den eíche simantikí epíptosi stis políseis | Zgolemuvanjeto na cenite nemaše zabeležitelno vlijanie vrz prodažbata | Wzrost cen nie miał zauważalnego wpływu na sprzedaż | Rast cijena nije imao primetni uticaj na prodaju | Rast cijena nije imao vidljiv utjecaj na prodaju | Kainos padidėjimas neturėjo pastebimos įtakos pardavimams | Pidvyshchennya tsin ne malo pomitnoho vplyvu na prodazhi | Povysheniye tsen ne okazalo zametnogo vliyaniya na prodazhi | kakaku no jōshō wa uriage ni kenchona eikyō oataemasendeshita |
| 81 | 价格上涨对销售没有明显影响 | jiàgé shàngzhǎng duì xiāoshòu méiyǒu míngxiǎn yǐngxiǎng | 价格上涨对销售没有明显影响 | jiàgé shàngzhǎng duì xiāoshòu méiyǒu míngxiǎn yǐngxiǎng | La hausse des prix n'a pas d'effet notable sur les ventes | Oi afxanómenes timés den échoun axiosimeíotes epiptóseis stis políseis | Zgolemenite ceni nemaat zabeležitelen efekt vrz prodažbata | Rosnące ceny nie mają zauważalnego wpływu na sprzedaż | Rast cena nema uočljiv uticaj na prodaju | Rast cijena nema vidljiv učinak na prodaju | Kylančios kainos neturi pastebimo poveikio pardavimams | Pidvyshchennya tsin ne pomitno vplyvaye na prodazhi | Rost tsen ne okazyvayet zametnogo vliyaniya na prodazhi | kakaku no jōshō wa hanbai ni medatta eikyō o ataemasen |
| 82 | Her foreign accent was barely perceptible | Her foreign accent was barely perceptible | 她的外国口音很难察觉 | tā de wàiguó kǒuyīn hěn nán chájué | Son accent étranger était à peine perceptible | I xéni proforá tis ítan eláchista antiliptí | Nejziniot stranski akcent beše edvaj zabeležliv | Jej obcy akcent był ledwo wyczuwalny | Njeni strani akcenti bili su jedva primetni | Njezin je strani naglasak jedva vidljiv | Jos svetimas akcentas buvo vos juntamas | Yiyi inozemnyy aktsent buv ledʹ pomitnyy | Yeye inostrannyy aktsent byl yedva zameten | kanojo no gaikokugo no akusento wa hotondo chikakudekimasendeshita |
| 83 | 她的外国口音几乎听不出来 | tā de wàiguó kǒuyīn jīhū tīng bù chūlái | 她的外国口音几乎听不出来 | tā de wàiguó kǒuyīn jīhū tīng bù chūlái | Elle peut à peine entendre son accent étranger | Dýskola akoúei tin exoterikí tis proforá | Taa teško može da go slušne nejziniot stranski akcent | Z trudem słyszy swój obcy akcent | Jedva da čuje svoj strani akcent | Jedva čuje njen strani naglasak | Ji sunkiai girdi savo svetimą akcentą | Vona navryad chy chuye sviy inozemnyy aktsent | Ona yedva slyshit svoy inostrannyy aktsent | kanojo wa gaikokugo no akusento ga hotondo kikoenai |
| 84 | (technical) | (technical) | （技术） | (jìshù) | (technique) | (technikí) | (tehnički) | (techniczne) | (tehnički) | (Tehnički) | (techninis) | (tekhnichna) | (Tekhnicheskiy) | （ gijutsu ） |
| 85 | that you can notice or feel with your senses | that you can notice or feel with your senses | 你可以感觉到或感觉到 | nǐ kěyǐ gǎnjué dào huò gǎnjué dào | que vous pouvez remarquer ou ressentir avec vos sens | pou boreíte na paratirísete í na aisthantheíte me tis aisthíseis sas | što možete da zabeležite ili čuvstvuvate so vašite setila | które możesz zauważyć lub poczuć zmysłami | koju možete primetiti ili osećati svojim čulima | koje možete primijetiti ili osjetiti svojim osjetilima | kad gali pastebėti ar pajausti savo pojūčiais | shcho vy mozhete pomityty abo vidchuty svoyimy vidchuttyamy | chto vy mozhete zametit' ili pochuvstvovat' svoimi chuvstvami | anata ga anata no kankaku de kizuku ka kanjiru koto gadekiru koto |
| 86 | 可感知的；可感觉的 | kě gǎnzhī de; kě gǎnjué de | 可感知的；可感觉的 | kě gǎnzhī de; kě gǎnjué de | Perceptible | Eínai antiliptó | Persibibilno | Dostrzegalne | Vidljiv | Primjetan; osjetljiv | Suvokiamas | Uyavne | Oshchutimyy; razumnyy | chikaku kanō |
| 87 | 你可以感觉到或感觉到 | nǐ kěyǐ gǎnjué dào huò gǎnjué dào | 你可以感觉到或感觉到 | nǐ kěyǐ gǎnjué dào huò gǎnjué dào | Vous pouvez sentir ou sentir | Boreíte na niósete í na aisthantheíte | Može da se čuvstvuvate ili čuvstvuvate | Możesz czuć lub czuć | Možete osjetiti ili osjetiti | Možete osjetiti ili osjetiti | Galite jausti ar jausti | Mozhna vidchuty chy vidchuty | Vy mozhete chuvstvovat' ili chuvstvovat' | anata wa kanjiru ka kanjiru koto ga dekimasu |
| 88 | the perceptible world | the perceptible world | 可感知的世界 | kě gǎnzhī de shìjiè | le monde perceptible | ton antiliptó kósmo | voočliviot svet | wyczuwalny świat | opažljivi svet | vidljivi svijet | suvokiamas pasaulis | spryymayuchyy svit | vosprinimayemyy mir | chikaku kanōna sekai |
| 89 | 可感知的世界 | kě gǎnzhī de shìjiè | 可感知的世界 | kě gǎnzhī de shìjiè | Monde perceptible | Aisthitós kósmos | Voočliv svet | Wyczuwalny świat | Primetan svet | Vidljiv svijet | Suvokiamas pasaulis | Spryynyatlyvyy svit | Vosprinimayemyy mir | chikaku kanōna sekai |
| 90 | opposé | opposé | 反对 | fǎnduì | opposé | antíthesi | sprotivno | przeciwieństwo | oppose | suprotstaviti | priešprieša | opozytsiya | opponirovat' | hantai |
| 91 | imperceptible | imperceptible | 不可察觉的 | bùkě chájué de | imperceptible | anepaísthites | nezabeležlivo | niezauważalny | neprimetna | neprimjetan | nepastebimas | nepomitnyy | nezametnyy | kizukanai |
| 92 | perceptibly | perceptibly | 明显地 | míngxiǎn de | sensiblement | aisthitá | voočlivo | zauważalnie | primetno | čujno | pastebimai | pomitno | zametno | chikaku teki ni |
| 93 | Income per head rose perceptibly | Income per head rose perceptibly | 人均收入明显增长 | rénjūn shōurù míngxiǎn zēngzhǎng | Le revenu par tête a sensiblement augmenté | To eisódima aná kefálaio afxíthike aisthitá | Prihodot po glava se zgolemi za zabeležitelno | Dochód na głowę wyraźnie wzrósł | Prihod po glavi primetno je porastao | Prihod po glavi se povećao | Pajamos vienai galvai pastebimai padidėjo | Dokhid na holovu pomitno zrostav | Dokhod na dushu naseleniya zametno vyros | ichi nin atari no shūnyū ga ōhaba ni zōka |
| 94 | 各人的收入明显提高了 | gè rén de shōurù míngxiǎn tígāole | 各人的收入明显提高了 | gè rén de shōurù míngxiǎn tígāole | Le revenu de chacun a considérablement augmenté | To eisódima ólon échei afxitheí simantiká | Prihodot na site značitelno se zgolemi | Dochody wszystkich znacznie wzrosły | Svako primanje je značajno poraslo | Svačiji dohodak značajno se povećao | Visų pajamos labai padidėjo | Dokhody kozhnoho znachno zrosly | Dokhod kazhdogo znachitel'no uvelichilsya | zenin no shūnyū ga ōhaba ni zōka shimashita |
| 95 | 人均收入明显增长 | rénjūn shōurù míngxiǎn zēngzhǎng | 人均收入明显增长 | rénjūn shōurù míngxiǎn zēngzhǎng | Augmentation significative du revenu par habitant | Simantikí áfxisi tou katá kefalín eisodímatos | Značitelen porast na prihodot po glava na žitel | Znaczący wzrost dochodu na mieszkańca | Značajan porast prihoda po glavi stanovnika | Značajan porast dohotka po glavi stanovnika | Ženkliai padidėjo pajamos vienam gyventojui | Znachne zbilʹshennya dokhodu na dushu naselennya | Znachitel'noye uvelicheniye dokhoda na dushu naseleniya | ichi nin atari shotoku no ōhabana zōka |
| 96 | it was perceptibly colder | it was perceptibly colder | 感觉更冷 | gǎnjué gèng lěng | il faisait nettement plus froid | ítan aisthitá krýo | beše voočlivo postudeno | było wyraźnie zimniej | bilo je primetno hladnije | bilo je primjetno hladnije | buvo pastebimai šalčiau | bulo pomitno kholodnishe | bylo zametno kholodneye | kanari samukatta |
| 97 | 天气明显地洛了 | tiānqì míngxiǎn de luòle | 天气明显地洛了 | tiānqì míngxiǎn de luòle | Le temps est évidemment sombre | O kairós eínai profanós zoferós | Vremeto e očigledno mračno | Pogoda jest oczywiście ponura | Vreme je očigledno tmurno | Vrijeme je očito tmurno | Oras akivaizdžiai niūrus | Pohoda ochevydno pokhmura | Pogoda yavno mrachnaya | tenki wa akiraka ni kurai |
| 98 | perception | perception | 知觉 | zhījué | la perception | antílipsi | percepcija | postrzeganie | percepcija | percepcija | suvokimas | spryynyattya | vospriyatiye | chikaku |
| 99 | (formal or technical) | (formal or technical) | （正式或技术性） | (zhèngshì huò jìshùxìng) | (formel ou technique) | (epísimes í technikés) | (formalno ili tehničko) | (formalne lub techniczne) | (formalni ili tehnički) | (formalni ili tehnički) | (oficialus ar techninis) | (formalʹna abo tekhnichna) | (formal'nyy ili tekhnicheskiy) | （ seishiki mataha gijutsu ） |
| 100 | the way you notice things, especially with the senses | the way you notice things, especially with the senses | 您注意到事物的方式，尤其是感官 | nín zhùyì dào shìwù de fāngshì, yóuqí shì gǎnguān | la façon dont vous remarquez les choses, en particulier avec les sens | ton trópo pou paratireís prágmata, eidiká me tis aisthíseis | načinot na koj gi zabeležuvate rabotite, osobeno so setilata | sposób, w jaki postrzegasz rzeczy, szczególnie zmysłami | način na koji primećujete stvari, posebno čulima | način na koji primjećujete stvari, posebno uz osjetila | tai, kaip pastebite dalykus, ypač su pojūčiais | te, yak vy pomichayete rechi, osoblyvo z pochuttyamy | kak vy zamechayete veshchi, osobenno s pomoshch'yu chuvstv | tokuni kankaku de monogoto ni kizuku hōhō |
| 知觉；_ 知： | zhījué;_ zhī: | 知觉； _知： | zhījué; _zhī: | Perception; _ savoir: | Antílipsi, _ gnorízete: | Percepcija; _ znam: | Percepcja; _ wiem: | Percepcija; _ znam: | Percepcija; _ znam: | Suvokimas; _ žinoti: | Spryynyattya; _ znaty: | Vospriyatiye; _ znayu: | chikaku ; _ shitteiru ： | |
| 102 | our perception of reality | Our perception of reality | 我们对现实的看法 | Wǒmen duì xiànshí de kànfǎ | notre perception de la réalité | tin antílipsí mas gia tin pragmatikótita | našata percepcija za realnosta | nasze postrzeganie rzeczywistości | naša percepcija stvarnosti | naša percepcija stvarnosti | mūsų tikrovės suvokimas | nashe spryynyattya realʹnosti | nashe vospriyatiye real'nosti | genjitsu no ninshiki |
| 103 | 我们对现实的认识 | wǒmen duì xiànshí de rènshì | 我们对现实的认识 | wǒmen duì xiànshí de rènshì | Ce que nous savons de la réalité | Aftó pou gnorízoume gia tin pragmatikótita | Ona što go znaeme za realnosta | Co wiemy o rzeczywistości | Šta znamo o stvarnosti | Ono što znamo o stvarnosti | Ką mes žinome apie realybę | Shcho my znayemo pro realʹnistʹ | Chto my znayem o real'nosti | genjitsu nitsuite shitteiru koto |
| 104 | visual perception | visual perception | 视觉感知 | shìjué gǎnzhī | perception visuelle | optikí antílipsi | vizuelna percepcija | percepcja wzrokowa | vizuelna percepcija | vizualna percepcija | vizualinis suvokimas | zorove spryynyattya | vizual'noye vospriyatiye | shikaku |
| 105 | 视觉 | shìjué | 视觉 | shìjué | La vision | Órama | Vizija | Wizja | Vizija | vidni | Vizija | Zir | vizual'nyy | bijon |
| 106 | 视觉感知 | shìjué gǎnzhī | 视觉感知 | shìjué gǎnzhī | Perception visuelle | Optikí antílipsi | Vizuelna percepcija | Percepcja wzrokowa | Vizuelna percepcija | Vizualna percepcija | Vizualinis suvokimas | Zorove spryynyattya | Vizual'noye vospriyatiye | mi chikaku |
| 107 | see also | see also | 也可以看看 | yě kěyǐ kàn kàn | voir aussi | deíte epísis | videte isto taka | patrz także | vidi takođe | vidi također | taip pat žr | dyv. takozh | smotri takzhe | mata minasai |
| 108 | extrasensory perception | Chāo gǎnzhījué | 超感知觉 | Chāo gǎnzhījué | perception extrasensorielle | exoaisthitikí antílipsi | ekstrasenzorna percepcija | postrzeganie pozazmysłowe | ekstrasenzorna percepcija | ekstrasenzorna percepcija | ekstrasensinis suvokimas | ekstrasensorne spryynyattya | ekstrasensornoye vospriyatiye | chō kankaku teki chikaku |
| 109 | (formal) the ability to understand the true nature of sth | (zhèngshì de) liǎojiě mǒu wù zhēnshí běnzhí de nénglì | （正式的）了解某物真实本质的能力 | (zhèngshì de) liǎojiě mǒu wù zhēnshí běnzhí de nénglì | (formel) la capacité de comprendre la vraie nature de qc | (typikí) tin ikanótita katanóisis tis pragmatikís fýsis tou sth | (formalna) sposobnost da se razbere vistinskata priroda na sth | (formalna) umiejętność zrozumienia prawdziwej natury czegoś | (formalna) sposobnost da se shvati prava priroda sth | (formalna) sposobnost razumijevanja prave prirode sth | (formalus) sugebėjimas suprasti tikrąją prigimtį | (formalʹna) zdatnistʹ zrozumity spravzhnyu pryrodu choho-nebudʹ | (formal'naya) sposobnost' ponimat' istinnuyu prirodu | （ seishiki ） sth no honshitsu o rikai suru nōryoku |
| 110 | 洞察力；悟性 | dòngchá lì; wùxìng | 洞察力；悟性 | dòngchá lì; wùxìng | Insight | Insight | Uvid | Wgląd | Uvid | Uvid; razumijevanje | Įžvalga | Insayt | Insight; ponimaniye | dōsatsuryoku |
| 111 | synonym insight | tóngyìcí dòngchá | 同义词洞察 | tóngyìcí dòngchá | aperçu synonyme | synónymi dioratikótita | sinonim uvid | wgląd synonimów | sinonimni uvid | sinonimni uvid | sinonimo įžvalga | synonim prozrinnya | ponimaniye sinonimov | dōgigo no dōsatsu |
| 112 | She showed great perception in her assessment of the family situation. | tā zài pínggū jiātíng zhuàngkuàng shí biǎoxiàn chūle jí dà de dòngchá lì. | 她在评估家庭状况时表现出了极大的洞察力。 | tā zài pínggū jiātíng zhuàngkuàng shí biǎoxiàn chūle jí dà de dòngchá lì. | Elle a montré une grande perception dans son évaluation de la situation familiale. | Édeixe megáli antílipsi stin axiológisi tis oikogeneiakís katástasis. | Taa pokaža golema percepcija vo procenkata na semejnata sostojba. | Wykazała się dużą percepcją w swojej ocenie sytuacji rodzinnej. | Pokazala je sjajnu percepciju u svojoj proceni porodične situacije. | Pokazala je sjajnu percepciju u svojoj procjeni obiteljske situacije. | Vertindama šeimos situaciją, ji pademonstravo puikų suvokimą. | Vona pokazala chudove spryynyattya v otsintsi simeynoyi sytuatsiyi. | Ona pokazala bol'shoye vospriyatiye v svoyey otsenke semeynoy situatsii. | kanojo wa kazoku no jōkyō no hyōka de ōkina ninshiki oshimeshimashita . |
| 113 | 她对家庭叙况的分析显示出敏锐的洞察力 | Tā duì jiātíng xù kuàng de fēnxī xiǎnshì chū mǐnruì de dòngchá lì | 她对家庭叙况的分析显示出敏锐的洞察力 | Tā duì jiātíng xù kuàng de fēnxī xiǎnshì chū mǐnruì de dòngchá lì | Son analyse des récits familiaux a révélé une perspicacité | I análysí tis gia tis oikogeneiakés afigíseis apokálypse éntoni dioratikótita | Nejzinata analiza na semejnite raskažuvanja otkri ogromen uvid | Analiza narracji rodzinnych wykazała głęboki wgląd | Njena analiza porodičnih narativa otkrila je dubok uvid | Njezina analiza obiteljskih pripovijesti otkrila je dubok uvid | Jos atlikta šeimos pasakojimų analizė atskleidė džiugias įžvalgas | Yiyi analiz simeynykh rozpovidey vyyavyv hlyboke rozuminnya | Yeye analiz semeynykh rasskazov pokazal ostroye ponimaniye | kazoku no monogatari no kanojo no bunseki wa surudoidōsatsu o akiraka ni shimashita |
| 114 | 〜(that ... ) (formal) an idea，a belief or an image you have as a result of how you see or understand sth | 〜(biǎoshì...)(Zhèngshì) yóuyú nín rúhé kàndài huò lǐjiě mǒu wù ér chǎnshēng de xiǎngfǎ, xìnniàn huò túxiàng | 〜（表示...）（正式）由于您如何看待或理解某物而产生的想法，信念或图像 | 〜(biǎoshì...)(Zhèngshì) yóuyú nín rúhé kàndài huò lǐjiě mǒu wù ér chǎnshēng de xiǎngfǎ, xìnniàn huò túxiàng | ~ (C'est ...) (formel) une idée, une croyance ou une image que vous avez à la suite de la façon dont vous voyez ou comprenez qc | ~ (Aftó ...) (epísimi) mia idéa, mia pepoíthisi í mia eikóna pou échete os apotélesma tou trópou pou vlépete í katalavaínete sth | That (Toa ...) (formalno) ideja, verba ili slika što ja imate kako rezultat na toa kako gledate ili razbirate | ~ (Że ...) (formalnie) pomysł, przekonanie lub obraz, który masz w wyniku tego, jak widzisz lub rozumiesz coś | ~ (To ...) (formalno) ideja, verovanje ili slika koju imate kao rezultat vidite ili razumete | ~ (To ...) (formalno) ideja, vjerovanje ili slika koju imate kao rezultat viđenja ili razumijevanja | ~ (Tai ...) (oficiali) idėja, įsitikinimas ar įvaizdis, kurį turite dėl to, kaip matote ar suprantate | ~ (Shcho ...) (formalʹno) ideya, vira chy obraz, yakyy vy mayete v rezulʹtati toho, yak vy bachyte chy rozumiyete | ~ (Eto ...) (formal'no) ideya, ubezhdeniye ili obraz, kotoryye vy imeyete v rezul'tate togo, kak vy vidite ili ponimayete | 〜 （ sono ...）（ seishikina ） sth no mikata ya rikai nokekka toshite erareru aidea , shinnen , imēji |
| 115 | 看法；见解 | kànfǎ; jiànjiě | 看法；见解 | kànfǎ; jiànjiě | Opinion | Gnómi | Mislenje | Opinia | Mišljenje | Prikazi pregleda | Nuomonė | Dumka | Prosmotry; prosmotry | go iken |
| 116 | a campaign to change public perception of the police | yī chǎng gǎibiàn gōngzhòng duì jǐngchá guānniàn de yùndòng | 一场改变公众对警察观念的运动 | yī chǎng gǎibiàn gōngzhòng duì jǐngchá guānniàn de yùndòng | une campagne pour changer la perception du public envers la police | mia ekstrateía gia tin allagí tis antílipsis tou koinoú apó tin astynomía | kampanja za promena na javnata percepcija za policijata | kampania mająca na celu zmianę publicznego postrzegania policji | kampanja za promenu percepcije javnosti o policiji | kampanja za promjenu percepcije javnosti o policiji | kampanija, kuria siekiama pakeisti visuomenės požiūrį į policiją | kampaniya zi zminy spryynyattya hromadsʹkistyu politsiyi | kampaniya po izmeneniyu obshchestvennogo vospriyatiya politsii | keisatsu nitaisuru kokumin no ninshiki o kaeru kyanpēn |
| 117 | 改变警察公众形象的运动 | gǎibiàn jǐngchá gōngzhòng xíngxiàng de yùndòng | 改变警察公众形象的运动 | gǎibiàn jǐngchá gōngzhòng xíngxiàng de yùndòng | Campagne pour changer l'image publique de la police | Ekstrateía allagís tis eikónas tis astynomías | Kampanja za promena na javniot imidž na policijata | Kampania mająca na celu zmianę wizerunku publicznego policji | Kampanja za promenu javnog imidža policije | Kampanja za promjenu javnog imidža policije | Policijos viešojo įvaizdžio keitimo kampanija | Kampaniya po zmini imidzhu militsiyi | Kampaniya po izmeneniyu obshchestvennogo imidzha politsii | keisatsu no kōkyō imēji o kaeru kyanpēn |
| 118 | There is a general public perception that standards in schools are falling | gōngzhòng pǔbiàn rènwéi xuéxiào de biāozhǔn zhèngzài xiàjiàng | 公众普遍认为学校的标准正在下降 | gōngzhòng pǔbiàn rènwéi xuéxiào de biāozhǔn zhèngzài xiàjiàng | Le grand public a le sentiment que les normes dans les écoles baissent | Ypárchei genikí dimósia antílipsi óti ta prótypa sta scholeía péftoun | Postoi opšta percepcija na javnosta deka standardite vo učilištata paǵaat | Powszechnie uważa się, że standardy w szkołach spadają | Postoji opšta percepcija javnosti da standardi u školama opadaju | Postoji opća percepcija javnosti da standardi u školama opadaju | Visuomenėje vyrauja nuomonė, kad standartai mokyklose krenta | Isnuye zahalʹna dumka hromadsʹkosti, shcho standarty v shkolakh padayutʹ | Sushchestvuyet shirokoye obshchestvennoye mneniye, chto standarty v shkolakh padayut | gakkō no kijun ga teika shiteiru toiu ippan taishū no ninshikiga arimasu |
| 119 | 公众普遍认为，学校的水平都在下降 | gōngzhòng pǔbiàn rènwéi, xuéxiào de shuǐpíng dōu zài xiàjiàng | 公众普遍认为，学校的水平都在下降 | gōngzhòng pǔbiàn rènwéi, xuéxiào de shuǐpíng dōu zài xiàjiàng | Le public estime généralement que le niveau des écoles est en baisse | To koinó pistévei geniká óti to epípedo ton scholeíon meiónetai | Javnosta generalno veruva deka nivoto na učilištata opaǵa | Opinia publiczna ogólnie uważa, że poziom szkół spada | Javnost uglavnom veruje da nivo škola opada | Javnost uglavnom vjeruje da razina škola opada | Visuomenė paprastai mano, kad mokyklų lygis mažėja | Hromadsʹkistʹ zahalom vvazhaye, shcho rivenʹ shkil znyzhuyetʹsya | Obshchestvennost' v tselom schitayet, chto uroven' shkol snizhayetsya | ippan no hitobito wa , gakkō no reberu ga teika shiteiru tokangaeteimasu |
| 120 | perceptive | zhījué de | 知觉的 | zhījué de | perspicace | antiliptikí | perceptivno | spostrzegawczy | perceptivni | perceptivan | suvokiantis | spryynyatlyvyy | vospriimchivyy | chikaku teki |
| 121 | (approving) | (zhèngzài pīzhǔn) | （正在批准） | (zhèngzài pīzhǔn) | (approuvant) | (énkrisi) | (odobruvanje) | (zatwierdzanie) | (odobrava) | (Odobravanje) | (tvirtina) | (skhvalyuye) | (Utverzhdeniye) | （ shōnin ） |
| 122 | having or showing the ability to see or understand things quickly, especially things that are not obvious | jùyǒu huò xiǎnshì chū kuàisù chákàn huò lǐjiě shìwù de nénglì, yóuqí shì bù míngxiǎn de shìwù | 具有或显示出快速查看或理解事物的能力，尤其是不明显的事物 | jùyǒu huò xiǎnshì chū kuàisù chákàn huò lǐjiě shìwù de nénglì, yóuqí shì bù míngxiǎn de shìwù | avoir ou montrer la capacité de voir ou de comprendre les choses rapidement, en particulier les choses qui ne sont pas évidentes | échontas í deíchnontas tin ikanótita na vlépete í na katalavaínete ta prágmata grígora, eidiká ta prágmata pou den eínai profaní | da imaat ili da pokažat možnost za brzo gledanje ili razbiranje na neštata, osobeno raboti što ne se očigledni | posiadanie lub pokazywanie zdolności szybkiego widzenia lub rozumienia rzeczy, zwłaszcza rzeczy, które nie są oczywiste | imati ili pokazati sposobnost da stvari brzo i razumete, posebno stvari koje nisu očigledne | posjedovanje ili pokazivanje sposobnosti da se stvari brzo vide ili razumiju, posebno stvari koje nisu očite | turėti ar parodyti sugebėjimą greitai pamatyti ar suprasti dalykus, ypač dalykus, kurie nėra akivaizdūs | nayavnistʹ abo vyyavlennya zdatnosti shvydko bachyty abo rozumity rechi, osoblyvo tse ne ochevydno | nalichiye ili sposobnost' bystro videt' ili ponimat' veshchi, osobenno neochevidnyye | monogoto , tokuni akirakade wa nai monogoto o subayakukakunin mataha rikai suru nōryoku o motteiru kashimeshiteiru |
| 123 | 理解力强的；有洞察力的；思维敏捷的 | lǐjiě lì qiáng de; yǒu dòngchá lì de; sīwéi mǐnjié de | 理解力强的；有洞察力的；思维敏捷的 | lǐjiě lì qiáng de; yǒu dòngchá lì de; sīwéi mǐnjié de | Compréhension; perspicace; agile | Katanóisi, dioratikó, efkínito | Razbiranje; ostroumen; temperamenten | Zrozumienie; wnikliwe; zwinne | Razumevanje; pronicljiv; spretan | Razumijevanje; pronicljiv; okretan | Suprantantis; įžvalgus; judrus | Rozuminnya; Pronyklyvyy; sprytnyy | Ponimaniye, pronitsatel'nyy, provornyy | rikai , dōsatsuryoku , ajairu |
| 124 | 具有或显示出快速查看或理解事物的能力，尤其是不明显的事物 | jùyǒu huò xiǎnshì chū kuàisù chákàn huò lǐjiě shìwù de nénglì, yóuqí shì bù míngxiǎn de shìwù | 具有或显示出快速查看或理解事物的能力，尤其是不明显的事物 | jùyǒu huò xiǎnshì chū kuàisù chákàn huò lǐjiě shìwù de nénglì, yóuqí shì bù míngxiǎn de shìwù | Avoir ou montrer la capacité de voir ou de comprendre rapidement des choses, en particulier des choses qui ne sont pas évidentes | Échontas í deíchnontas tin ikanótita na vlépete grígora í na katalavaínete ta prágmata, eidiká ta prágmata pou den eínai profaní | Da se ima ili da se pokaže možnost za brzo gledanje ili razbiranje na neštata, osobeno neštata koi ne se očigledni | Posiadanie lub pokazywanie zdolności do szybkiego zobaczenia lub zrozumienia rzeczy, zwłaszcza rzeczy, które nie są oczywiste | Imati ili pokazivati sposobnost brzog uočavanja ili razumevanja stvari, posebno stvari koje nisu očigledne | Imati ili pokazati sposobnost brzog uvida ili razumijevanja stvari, posebno stvari koje nisu očite | Turėti ar parodyti sugebėjimą greitai pamatyti ar suprasti dalykus, ypač dalykus, kurie nėra akivaizdūs | Nayavnistʹ abo vyyavlennya zdatnosti shvydko bachyty abo rozumity rechi, osoblyvo rechi, yaki ne ye ochevydnymy | Nalichiye ili demonstratsiya sposobnosti bystro videt' ili ponimat' veshchi, osobenno neochevidnyye | monogoto , tokuni akirakade wa nai monogoto o subayakukakunin mataha rikai suru nōryoku o motteiru kashimeshiteiru |
| 125 | a highly perceptive comment | gāodù gǎnxìng de pínglùn | 高度感性的评论 | gāodù gǎnxìng de pínglùn | un commentaire très perspicace | éna idiaítera antiliptó schólio | mnogu perceptiven komentar | bardzo spostrzegawczy komentarz | vrlo perceptivni komentar | vrlo pronicljiv komentar | labai suprantamas komentaras | duzhe spryynyatlyvyy komentar | ochen' pronitsatel'nyy kommentariy | hijō ni chikaku tekina komento |
| 126 | 见地高明的评论 | jiàndì gāomíng de pínglùn | 见地高明的评论 | jiàndì gāomíng de pínglùn | Commentaire perspicace | Orató schólio | Ostroumen komentar | Wnikliwy komentarz | Uvredljiv komentar | Snažan komentar | Įžvalgus komentaras | Pronyklyvyy komentar | Pronitsatel'nyy kommentariy | dōsatsuryoku no aru komento |
| 127 | it was very perceptive of you to notice that | zhùyì dào nǐ hěn gǎnxìng | 注意到你很感性 | zhùyì dào nǐ hěn gǎnxìng | il était très perspicace de vous de remarquer que | ítan polý diaskedastikó na to paratirísete | mnogu beše perceptivno da zabeležite deka | zauważyłeś to bardzo spostrzegawczo | bilo je vrlo perceptivno od vas da to primijetite | bilo je vrlo opazno kad ste to primijetili | jums buvo labai suprantama tai pastebėti | Vy duzhe spryymaly vas, pomichayuchy tse | bylo ochen' pronitsatel'no s vashey storony zametit', chto | sore ni kizuku no wa anata no koto o hijō ni chikakushiteita |
| 128 | 你能士意到此事，真資够敏锐的 | nǐ néng shì yì dào cǐ shì, zhēn zī gòu mǐnruì de | 你能士意到此事，真资够敏锐的 | nǐ néng shì yì dào cǐ shì, zhēn zī gòu mǐnruì de | Vous pouvez en être conscient, le vrai argent est vif. | Boreíte na to gnorízete aftó. Ta pragmatiká chrímata eínai éntona. | Može da bidete svesni za ova. Vistinskite pari sakaat. | Możesz być tego świadomy. Prawdziwe pieniądze są chętne. | Toga možete biti svjesni, pravi novac je velik. | Toga možete biti svjesni. Pravi novac je velik. | Galite tai žinoti. Tikri pinigai yra linkę. | Vy mozhete pro tse znaty. | Vy mozhete znat' ob etom. Nastoyashchiye den'gi ochen' zainteresovany. | anata wa kore ni kizuku koto ga dekimasu . |
| 129 | 注意到你很感性 | zhùyì dào nǐ hěn gǎnxìng | 注意到你很感性 | zhùyì dào nǐ hěn gǎnxìng | Remarquez que vous êtes émotif | Paratiríste óti eíste synaisthimatikoí | Zabeležete deka ste emotivni | Zauważ, że jesteś emocjonalny | Primjetite da ste emotivni | Primijetite da ste emocionalni | Pastebėkite, kad esate emocingi | Zauvazhte, vy emotsiyni | Obratite vnimaniye, chto vy emotsional'ny | anata ga kanjō tekidearu koto ni chūi shitekudasai |
| 130 | connected with seeing, hearing and understanding | yǔ kàn dào, tīng dào hé lǐjiě yǒuguān | 与看到，听到和理解有关 | yǔ kàn dào, tīng dào hé lǐjiě yǒuguān | lié à voir, entendre et comprendre | pou syndéontai me tin akoí, tin akoí kai tin katanóisi | povrzani so gledanje, sluh i razbiranje | związane z widzeniem, słyszeniem i zrozumieniem | povezan sa viđenjem, sluhom i razumevanjem | povezan s viđenjem, sluhom i razumijevanjem | susijęs su matymu, girdėjimu ir supratimu | pov'yazani iz bachennyam, slukhom ta rozuminnyam | svyazano so zreniyem, slukhom i ponimaniyem | miru , kiku , rikai suru |
| 131 | 视觉的；听觉的；感觉的；知觉的 | shìjué de; tīngjué de; gǎnjué de; zhījué de | 视觉的；听觉的；感觉的；知觉的 | shìjué de; tīngjué de; gǎnjué de; zhījué de | Visuel; auditif; perceptuel; perceptuel | Optikí, akoustikí, antiliptikí, antiliptikí | Vizuelni; auditivni; perceptivni; perceptivni | Wizualne; słuchowe; percepcyjne; percepcyjne | Vizuelni; slušni; perceptivni; perceptivni | Vizualni; slušni; perceptivni; perceptivni | Vaizdinis; klausos; suvokimo; suvokimo | Zorovyy; slukhovyy; pertseptyvnyy; pertseptyvnyy | Vizual'nyy, slukhovoy, pertseptivnyy, pertseptivnyy | shikaku , chōkaku , chikaku , chikaku |
| 132 | our innate perceptive abilities | wǒmen de xiāntiān gǎnzhī nénglì | 我们的先天感知能力 | wǒmen de xiāntiān gǎnzhī nénglì | nos capacités perceptives innées | tis émfytes antiliptikés ikanótités mas | našite vrodeni perceptivni sposobnosti | nasze wrodzone zdolności percepcyjne | naše urođene opažajne sposobnosti | naše urođene perceptivne sposobnosti | mūsų prigimtiniai suvokimo sugebėjimai | nashi vrodzheni spryynyatlyvi zdibnosti | nashi vrozhdennyye sposobnosti vospriyatiya | watashitachi no seirai no chikaku nōryoku |
| 133 | 我们天生的五官感觉能力 | wǒmen tiānshēng de wǔguān gǎnjué nénglì | 我们天生的五官感觉能力 | wǒmen tiānshēng de wǔguān gǎnjué nénglì | Nos sens naturels | Oi fysikés mas aisthíseis | Našite prirodni setila | Nasze naturalne zmysły | Naša prirodna čula | Naša prirodna osjetila | Mūsų natūralūs pojūčiai | Nashi pryrodni chuttya | Nashi prirodnyye chuvstva | watashitachi no shizenna kankaku |
| 134 | perceptively | gǎnzhī shàng | 感知上 | gǎnzhī shàng | avec perspicacité | antiliptiká | perceptivno | spostrzegawczo | perceptivno | perceptivno | suvokiama | pertseptyvno | pronitsatel'no | chikaku teki ni |
| 135 | perceptiveness | zhījué | 知觉 | zhījué | perspicacité | antiliptikótita | perceptivnost | spostrzegawczość | perceptivnost | senzibilnosti | suvokimas | spryynyatlyvistʹ | pronitsatel'nost' | chikakuryoku |
| 136 | perceptron | gǎnzhī qì | 感知器 | gǎnzhī qì | perceptron | perceptron | perceptron | perceptron | perceptron | perceptron | perceptronas | pertseptron | perseptron | pāseputoron |
| 137 | (computing ) an artificial network which is intended to copy the brain’s ability to recognize things and see the differences between things | (jìsuàn) réngōng wǎngluò, zhǐ zài fùzhì dànǎo shìbié shìwù bìng chákàn shìwù zhī jiān chāyì de nénglì | （计算）人工网络，旨在复制大脑识别事物并查看事物之间差异的能力 | (jìsuàn) réngōng wǎngluò, zhǐ zài fùzhì dànǎo shìbié shìwù bìng chákàn shìwù zhī jiān chāyì de nénglì | (informatique) un réseau artificiel qui est destiné à copier la capacité du cerveau à reconnaître les choses et à voir les différences entre les choses | (ypologistikí) éna technitó díktyo to opoío aposkopeí stin antigrafí tis ikanótitas tou enkefálou na anagnorízei ta prágmata kai na vlépei tis diaforés metaxý ton pragmáton | (presmetuvanje) veštačka mreža koja ima za cel da ja kopira možnosta na mozokot da gi prepoznae neštata i da gi vidi razlikite pomeǵu neštata | (przetwarzanie) sztuczna sieć, która ma na celu skopiowanie zdolności mózgu do rozpoznawania rzeczy i dostrzegania różnic między nimi | (računanje) veštačka mreža koja ima za cilj kopirati sposobnost mozga da prepozna stvari i ugleda razlike među stvarima | (računanje) umjetna mreža koja je namijenjena kopiranju sposobnosti mozga da prepozna stvari i uoči razlike među njima | (skaičiavimo) dirbtinis tinklas, skirtas nukopijuoti smegenų sugebėjimą atpažinti daiktus ir pamatyti skirtumus tarp dalykų | (obchyslennya) shtuchna merezha, yaka pryznachena dlya kopiyuvannya zdatnosti mozku rozpiznavaty rechi ta bachyty vidminnosti mizh rechamy | (vychisleniye) iskusstvennoy seti, kotoraya prednaznachena dlya kopirovaniya sposobnosti mozga raspoznavat' veshchi i videt' razlichiya mezhdu veshchami | （ konpyūtingu ） monogoto o ninshiki shi , monogoto nochigai o miru nō no nōryoku o kopī suru koto o mokuteki toshita jinkō nettowāku |
| 138 | 感知机（模拟大脑识别事物和差异的人工网络) | gǎnzhī jī (mónǐ dànǎo shìbié wùtǐ hé chāyì de réngōng wǎngluò) | 感知机（模拟大脑识别物体和差异的人工网络） | gǎnzhī jī (mónǐ dànǎo shìbié wùtǐ hé chāyì de réngōng wǎngluò) | Perceptron (un réseau artificiel qui simule le cerveau pour reconnaître les choses et les différences) | Perceptron (éna technitó díktyo pou mimeítai ton enkéfalo na anagnorízei ta prágmata kai tis diaforés) | Percepron (veštačka mreža što simulira mozok da gi prepoznae neštata i razlikite) | Perceptron (sztuczna sieć symulująca mózg do rozpoznawania rzeczy i różnic) | Perceptron (veštačka mreža koja simulira mozak da prepozna stvari i razlike) | Perceptron (umjetna mreža koja simulira mozak da prepozna stvari i razlike) | Perceptron (dirbtinis tinklas, imituojantis smegenis, kad jie atpažintų dalykus ir skirtumus) | Pertseptoron (shtuchna merezha, yaka imituye mozok rozpiznavaty rechi ta vidminnosti) | Pertseptron (iskusstvennaya set', kotoraya simuliruyet mozg, chtoby raspoznavat' veshchi i razlichiya) | pāseputoron （ nō o shimyurēto shite monogoto ya chigai oninshiki suru jinkō nettowāku ） |
| 139 | perceptual | gǎnxìng de | 感性的 | gǎnxìng de | perceptuel | antiliptikí | perceptivna | percepcyjny | perceptivni | uočljive | suvokimo | pertseptyvnyy | pertseptsionnyy | chikaku teki |
| 140 | (technical ) relating to the ability to perceive things or the process of perceiving， | (jìshùxìng) yǔ gǎnzhī shìwù huò gǎnzhī guòchéng de nénglì yǒuguān, | （技术性）与感知事物或感知过程的能力有关， | (jìshùxìng) yǔ gǎnzhī shìwù huò gǎnzhī guòchéng de nénglì yǒuguān, | (technique) concernant la capacité de percevoir les choses ou le processus de perception, | (technikí) pou schetízontai me tin ikanótita na antilamvánontai ta prágmata í ti diadikasía tis antilípseos, | (tehnički) vo vrska so možnosta da se sogledaat neštata ili procesot na sogleduvanje, | (techniczne) odnoszące się do zdolności do postrzegania rzeczy lub procesu postrzegania, | (tehničke) koje se odnose na sposobnost percepcije stvari ili procesa opažanja, | (tehnička) koja se odnosi na sposobnost opažanja stvari ili procesa opažanja, | (techninis), susijęs su gebėjimu suvokti daiktus ar suvokimo procesą, | (tekhnichni), shcho stosuyutʹsya zdatnosti spryymaty rechi chy protsesu spryynyattya, | (tekhnicheskiye), kasayushchiyesya sposobnosti vosprinimat' veshchi ili protsess vospriyatiya, | （ gijutsu teki ） mono o chikaku suru nōryoku matahachikaku no purosesu ni kanren shi , |
| 141 | 知觉的;感知的 | zhījué de; gǎnzhī de | 知觉的;感知的 | zhījué de; gǎnzhī de | Perceptuel | Antiliptikí | Perceptivno | Percepcyjne | Perceptualni | Percepcija, percepcija | Suvokimo | Pertseptyvni | Vospriyatiye, vospriyatiye | chikaku teki |
| 142 | perceptual skills | gǎnzhī nénglì | 感知能力 | gǎnzhī nénglì | compétences perceptuelles | antiliptikés dexiótites | perceptivni veštini | umiejętności percepcyjne | opažajne veštine | opažajne vještine | suvokimo įgūdžiai | spryynyatlyvi navychky | navyki vospriyatiya | chikaku sukiru |
| 143 | 知觉技能 | zhījué jìnéng | 知觉技能 | zhījué jìnéng | Compétences perceptuelles | Antiliptikés dexiótites | Perceptivni veštini | Umiejętności percepcyjne | Percepcijske veštine | Percepcijske vještine | Suvokimo įgūdžiai | Pertseptyvni navychky | Navyki vospriyatiya | chikaku sukiru |
| 144 | perch | qīxī | 栖息 | qīxī | perche | pérka | perka | okoń | pertle | smuđ | ešeriai | okunʹ | okun' | tomarigi |
| 145 | ~ (on sth) (of a bird 鸟）to land and stay on a branch, etc | 〜(mǒu wù) luò zài shùzhī shàng děng | 〜（某物）落在树枝上等 | 〜(mǒu wù) luò zài shùzhī shàng děng | ~ (sur qc) (d'un oiseau 鸟) pour atterrir et rester sur une branche, etc. | ~ (se sth) (enós poulioú niǎo) na prosgeiotheí kai na parameínei se éna ypokatástima, klp | (na ptica) (na ptica niǎo) da sleta i da ostane na granka, itn | ~ (na czymś) (ptaka 鸟) wylądować i pozostać na gałęzi itp | ~ (on sth) (od ptice niǎo) sletjeti i ostati na grani itd | ~ (na sth) (od ptice 鸟) sletjeti i ostati na grani itd | ~ (ant paukščio h) nusileisti ir pasilikti ant šakos ir pan | ~ (na sth) (ptakha niǎo) vysadytysya i zalyshytysya na hiltsi toshcho | ~ (na chto-to) (na ptitsu niǎo) prizemlit'sya i ostat'sya na vetke i t. d. | 〜 （ sth ） （ tori 鸟 no ） chakuriku shi , eda ni tomarunado |
| 146 | 栖息；停留 | jūzhù; tíngliú | 居住；停留 | jūzhù; tíngliú | Perche | Pérka | Perč | Okoń | Perkuta | Stanište; boravak | Ešeriai | Okunʹ | Khabitat; prebyvaniye | tomari ki |
| 147 | 栖息 | jūzhù | 居住 | jūzhù | Perche | Pérka | Perč | Okoń | Perkuta | smuđ | Ešeriai | Okunʹ | nasest | tomari ki |
| 148 | 〜（某物）落在树枝上等 | 〜(mǒu wù) luò zài fēnzhī shàng děng | 〜（某物）落在分支上等 | 〜(mǒu wù) luò zài fēnzhī shàng děng | ~ (Quelque chose) est tombé sur une branche, etc. | ~ (Káti) épese se kladí, klp. | ~ (Nešto) padna na granka itn. | ~ (Coś) spadło na gałąź itp. | ~ (Nešto) je palo na granu itd. | ~ (Nešto) je palo na granu itd. | ~ (Kažkas) nukrito ant šakos ir pan. | ~ (Shchosʹ) vpalo na hilku toshcho. | ~ (Chto-to) upal na vetku i t.d. | 〜 （ nani ka ） ga eda nado ni ochita |
| 149 | A robin was perching on the fence | zhī gēng niǎo qīxī zài zhàlán shàng | 知更鸟栖息在栅栏上 | zhī gēng niǎo qīxī zài zhàlán shàng | Un rouge-gorge se perchait sur la clôture | Ston fráchti évgaine énas roumpíni | Robin se karaše na ogradata | Na ogrodzeniu siedział rudzik | Na ogradu se spuštala robina | Na ogradu je sjedila robinja | Ant tvoros skendėjo plėšikas | Na parkani sydila robina | Robin sidel na zabore | robin ga fensu ni tomaru |
| 150 | 一只知更鸟落在篱笆上 | yī zhǐ zhī gēng niǎo luò zài líbā shàngfāng | 一只知更鸟落在篱笆上方 | yī zhǐ zhī gēng niǎo luò zài líbā shàngfāng | Un rouge-gorge est assis sur une clôture | Éna robin káthetai se éna fráchti | Robin sedi na ograda | Rudzik siedzi na płocie | Robina sjedi na ogradi | Robina sjedi na ogradi | Ant tvoros sėdi plėšikas | Robin sydytʹ na parkani | Malinovka sidit na zabore | robin wa fensu no ue ni suwatteimasu |
| 151 | 知更鸟栖息在栅栏上 | zhī gēng niǎo qīxī zài zhàlán shàng | 知更鸟栖息在栅栏上 | zhī gēng niǎo qīxī zài zhàlán shàng | Robin perché sur une clôture | O Robin skarfaloméno se éna fráchti | Robin se spušti na ograda | Robin siedzący na płocie | Robin je sjeo na ogradu | Robin je sjeo na ogradu | Robinas sėdėjo ant tvoros | Robin sila na parkan | Robin sidel na zabore | fensu no ue ni koshikakeru robin |
| 152 | 〜(sb/yourself) (on sth) (informal) to sit or to make sb sit on sth, especially on the edge of it | 〜(sb/ yourself)(on sth)(fēi zhèngshì) zuò xià huò shǐ mǒu rén zuò zài mǒu wù shàng, yóuqí shì zài mǒu wù de biānyuán | 〜（sb / yourself）（on sth）（非正式）坐下或使某人坐在某物上，尤其是在某物的边缘 | 〜(sb/ yourself)(on sth)(fēi zhèngshì) zuò xià huò shǐ mǒu rén zuò zài mǒu wù shàng, yóuqí shì zài mǒu wù de biānyuán | ~ (Sb / vous-même) (sur qc) (informel) s'asseoir ou faire asseoir sb sur qc, surtout sur le bord de celui-ci | ~ (Sb / yourself) (se sth) (átypi) na kathísei í na kánei sb káthontai se sth, eidiká stin ákri tou | ~ (Sb / self) (na sth) (neformalno) da sedne ili da se napravi sb da sedne na sth, osobeno na rabot na toa | ~ (Sb / yourself) (na czymś) (nieformalnie) usiąść lub sprawić, by ktoś usiadł na czymś, szczególnie na jego krawędzi | ~ (Sb / iourself) (on sth) (neformalno) da sednete ili da napravite sb da sjedi na sth, posebno na ivici | ~ (Sb / yourself) (on sth) (neformalno) sjediti ili natjerati sb da sjedi na sth, posebno na rubu | ~ (Sb / sau) (ant sth) (neoficialiai) sėdėti arba priversti sb sėdėti ant sth, ypač ant jos krašto | ~ (Sb / sebe) (on sth) (neformalʹnyy) sydity abo zmushuvaty sb sydity na sth, osoblyvo na yoho krayu | ~ (Sb /self) (na chto-libo) (neformal'no) sidet' ili zastavlyat' kogo-to sidet' na chem-to, osobenno na krayu | 〜 （ Sb / jibun ） （ sth de ） （ hikōshiki ） suwaru ka ,sb o sth , tokuni sono haji ni suwaraseru |
| 153 | (使）坐，坐在…边沿 | (shǐ) zuò, zuò zài... Biānyán | （使）坐，坐在...边沿 | (shǐ) zuò, zuò zài... Biānyán | S'asseoir | Na kathísete | Da sedne na | Usiąść na | Da sednem | Da sjednem | Sėdėti | Sydity | Sidet' na | suwaru |
| 154 | We perched on a couple of high stools at the bar | wǒmen zuò zài jiǔbā de jǐ zhāng gāo dèng shàng | 我们坐在酒吧的几张高凳上 | wǒmen zuò zài jiǔbā de jǐ zhāng gāo dèng shàng | Nous nous sommes perchés sur quelques tabourets hauts au bar | Échoume skarfalósei se meriká psilá skamniá sto bar | Se kačivme na nekolku visoki stolici vo barot | Usiedliśmy na kilku wysokich stołkach przy barze | Sjedili smo na nekoliko visokih stolica u baru | Sjedili smo na nekoliko visokih stolica u baru | Įsėdome ant poros aukštų kėdžių prie baro | My sily na paru vysokykh taburetiv u bari | My sideli na pare vysokikh stul'yev v bare | watashitachi wa bā de ikutsu ka no takai sutsūru nikoshikakemashita |
| 155 | 我们坐在酒吧的几个高 脚凳上 | wǒmen zuò zài jiǔbā de jǐ gè gāo jiǎo dèng shàng | 我们坐在酒吧的几个高脚凳上 | wǒmen zuò zài jiǔbā de jǐ gè gāo jiǎo dèng shàng | Nous nous sommes assis sur quelques tabourets hauts dans le bar | Káthisame se meriká psilá kóprana sto bar | Sedevme na nekolku visoki stolici vo barot | Usiedliśmy na kilku wysokich stołkach w barze | Sedeli smo na nekoliko visokih stolica u baru | Sjeli smo na nekoliko visokih stolica u baru | Sėdėjome ant kelių aukštų kėdžių bare | My sydily na kilʹkokh vysokykh taburetakh u bari | My sideli na neskol'kikh vysokikh stul'chikakh v bare | watashitachi wa bā no ikutsu ka no takai sutsūru ni suwatta |
| 156 | She perched herself on the edge of the bed | tā zuò zài chuáng biān | 她坐在床边 | tā zuò zài chuáng biān | Elle se percha au bord du lit | Épese stin ákri tou krevatioú | Taa se spušti na rabot na krevetot | Usiadła na skraju łóżka | Sjedila je na ivici kreveta | Sjedila je na rubu kreveta | Ji atsisėdo ant lovos krašto | Vona prytulylasya do krayu lizhka | Ona uselas' na kray krovati | kanojo wa beddo no haji ni koshikaketa |
| 157 | 她坐在床沿上石 | tā zuò zài chuángyán shàng shí | 她坐在床沿上石 | tā zuò zài chuángyán shàng shí | Elle est assise au bord du lit | Kathízei stin ákri tou krevatioú | Taa sedi na rabot na krevetot | Siada na skraju łóżka | Ona sedi na ivici kreveta | Ona sjedi na rubu kreveta | Ji sėdi ant lovos krašto | Vona sydytʹ na krayu lizhka | Ona sidit na krayu krovati | kanojo wa beddo no haji ni suwatteimasu |
| 158 | 她坐在床边 | tā zuò zài chuáng biān | 她坐在床边 | tā zuò zài chuáng biān | Elle est assise près du lit | Kathízei sto kreváti | Taa sedi kraj krevetot | Ona siedzi przy łóżku | Ona sjedi pored kreveta | Ona sjedi kraj kreveta | Ji sėdi prie lovos | Vona sydytʹ bilya lizhka | Ona sidit u krovati | kanojo wa beddo no soba ni suwatteimasu |
| 159 | note at | bù chī | 不吃 | bù chī | note à | simeióste sto | beleška na | Uwaga na | note at | bilješka na | pastaba | prymitka na | obratite vnimaniye na | ni chūi shitekudasai |
| 160 | sit | zuò | 坐 | zuò | s'asseoir | káthontai | sedi | usiądź | sedi | sit | sėdėti | sydity | sidyachey | suwaru |
| 161 | ~ (on sth) to be placed on. the，top or the edge ..of sth | 〜(mǒu wù) bèi fàngzhì. Mǒu wù de dǐngbù huò biānyuán | 〜（某物）被放置。某物的顶部或边缘 | 〜(mǒu wù) bèi fàngzhì. Mǒu wù de dǐngbù huò biānyuán | ~ (sur sth) à placer sur. le haut ou le bord .. de sth | ~ (se sth) gia na topothetitheí páno sto, páno í stin ákri .. tou sth | ~ (na sth) što treba da se postavi na., gor ili na rabot .. na sth | ~ (na czymś) do umieszczenia na, na górze lub na krawędzi ... czegoś | ~ (na sth) staviti na., vrh ili ivicu .. of sth | ~ (na sth) staviti na., vrh ili rub .. of sth | ~ (ant sth), kuris turi būti dedamas ant st., viršaus arba krašto .. | ~ (na sth) rozmishchuvaty na., top or the edge .. of sth | ~ (na chto-libo) dlya razmeshcheniya na. verkh ili kray | 〜 （ sth ） no ue ni haichi saremasu . sth no the , topmataha edge .. |
| 162 | 置于（顶上或边上) | jìnrù (dǐng shàng huò biān shàng) | 进入（顶上或边上） | jìnrù (dǐng shàng huò biān shàng) | Place (en haut ou sur le côté) | Topothetíste (stin koryfí í stin plevrá) | Mesto (nagore ili na strana) | Miejsce (na górze lub z boku) | Mesto (na vrhu ili sa strane) | Mjesto (na vrhu ili na boku) | Vieta (viršuje arba šone) | Mistse (zverkhu abo zboku) | Mesto (sverkhu ili sboku) | haichi （ jōbu mataha sokumen ） |
| 163 | The hotel perched precariously on a steep hillside. | jiǔdiàn per lì zài dǒuqiào de shānpō shàng. | 酒店per立在陡峭的山坡上。 | jiǔdiàn per lì zài dǒuqiào de shānpō shàng. | L'hôtel était perché de façon précaire sur une colline escarpée. | To xenodocheío skarfalónei episfalós se mia apótomi plagiá. | Hotelot se spušti neprečeno na strmniot rid. | Hotel stał niepewnie na stromym zboczu wzgórza. | Hotel se nesigurno smjestio na strmoj padini. | Hotel se nesigurno smjestio na strmoj padini. | Viešbutis stovėjo nestabiliai ant kieto šlaito. | Hotelʹ nevhamovno pidnyavsya na krutyy skhyl. | Otel' nenadezhno raspolozhen na krutom sklone kholma. | hoteru wa kewashī oka no chūfuku ni fuantei ni ichishiteimasu . |
| 164 | 旅店立在陡峭的山坡上状似摇摇欲坠 | Lǚdiàn lì zài dǒuqiào de shānpō shàng zhuàng shì yáoyáoyùzhuì | 旅店立在陡峭的山坡上状似摇摇欲坠 | Lǚdiàn lì zài dǒuqiào de shānpō shàng zhuàng shì yáoyáoyùzhuì | L'hôtel se dresse sur une colline escarpée | To xenodocheío vrísketai se mia apótomi plagiá | Hotelot stoi kako početnik na strmniot rid | Hotel stoi chwiejnie na stromym zboczu wzgórza | Hotel stoji na strmoj padini | Hotel stoji brčkajući na strmom brežuljku | Viešbutis stovi ant stataus kalvos šlaito | Hotelʹ stoyitʹ badʹorym na krutomu skhyli | Otel' stoit na krutom sklone | hoteru wa kyūna oka no chūfuku ni guratsuiteiru |
| 165 | a place where a bird rests, especially a branch or bar for this purpose, for example in a bird’s cage | niǎo er qīxī dì dìfāng, yóuqí shì wèi cǐ mùdì de shùzhī huò tiáo zhuàng wù, lìrú zài niǎo lóng zhōng | 鸟儿栖息的地方，尤其是为此目的的树枝或条状物，例如在鸟笼中 | niǎo er qīxī dì dìfāng, yóuqí shì wèi cǐ mùdì de shùzhī huò tiáo zhuàng wù, lìrú zài niǎo lóng zhōng | un endroit où repose un oiseau, en particulier une branche ou une barre à cet effet, par exemple dans la cage d'un oiseau | éna méros ópou stirízetai éna poulí, eidiká éna kladí í mia rávdos gia to skopó aftó, gia parádeigma se éna klouví poulión | mesto kade odmora ptica, osobeno granka ili bar za ovaa namena, na primer vo kafez na ptica | miejsce, w którym spoczywa ptak, szczególnie gałąź lub drążek do tego celu, na przykład w klatce ptaka | mesto gde počiva ptica, naročito grana ili šipka u tu svrhu, na primer u kavezu za ptice | mjesto gdje počiva ptica, posebno grana ili šipka za tu svrhu, na primjer u ptičjem kavezu | vieta, kurioje ilsisi paukštis, ypač tam skirta šaka ar baras, pavyzdžiui, paukščio narve | mistse, de ptashka vidpochyvaye, osoblyvo hilka abo brusok dlya tsiyeyi mety, napryklad v klittsi ptakha | mesto, gde otdykhayet ptitsa, osobenno vetka ili brus dlya etoy tseli, naprimer, v kletke dlya ptits | tori ga yasumu basho , tokuni kono mokuteki no tame noeda ya bō , tatoeba tori no cage no naka |
| 166 | (鸟的）栖息处，栖木 | (niǎo de) qī xí chǔ, qī mù | （鸟的）栖息处，栖木 | (niǎo de) qī xí chǔ, qī mù | Perche | Pérka | Perč | Okoń | Perkuta | (Ptice) grgeča, smuđ | Ešeriai | Okunʹ | (Ptitsy) okun', okun' | tomari ki |
| 167 | a high seat or position | jiào gāo de zuòwèi huò wèizhì | 较高的座位或位置 | jiào gāo de zuòwèi huò wèizhì | un siège ou une position haute | éna ypsiló káthisma í thési | visoko sedište ili pozicija | wysokie siedzenie lub pozycja | visoko sedište ili položaj | visoko sjedište ili položaj | aukšta sėdynė ar padėtis | vysoke sydinnya abo polozhennya | vysokoye mesto ili polozheniye | hai shīto mataha pojishon |
| 168 | 高座；高处 | gāozuò; gāo chù | 高座；高处 | gāozuò; gāo chù | Siège haut | Ypsilí édra | Visoko sedište | Wysokie siedzisko | Visoko sedište | Visoko sjedalo | Aukšta sėdynė | Vysoke sydinnya | Vysokoye mesto | hai shīto |
| 169 | 较高的座位或位置 | jiào gāo de zuòwèi huò wèizhì | 较高的座位或位置 | jiào gāo de zuòwèi huò wèizhì | Siège ou position plus élevée | Ypsilótero káthisma í thési | Povisoko sedište ili pozicija | Wyższe siedzenie lub pozycja | Više sjedište ili položaj | Viši sjedište ili položaj | Aukštesnė sėdynė ar padėtis | Vyshche sydinnya abo polozhennya | Vyshe mesto ili polozheniye | takai zaseki mataha ichi |
| 170 | He watched the game from his precarious perch of the wall | tā cóng yáoyáoyùzhuì de wéiqiáng guānkàn bǐsài | 他从摇摇欲坠的围墙观看比赛 | tā cóng yáoyáoyùzhuì de wéiqiáng guānkàn bǐsài | Il regarda le match depuis son perchoir précaire du mur | Parakoloúthise to paichnídi apó tin episfalí kónchi tou toíchou | Toj ja gledaše igrata od negovata nesigurna pernica na idot | Patrzył na grę ze swojego niepewnego miejsca na ścianie | Posmatrao je utakmicu sa svog nesigurnog ograde na zidu | Gledao je igru sa svog nesigurnog spuštenog zida | Jis stebėjo žaidimą iš savo netikrų ešerių iš sienos | Vin sposterihav za hroyu zi svoho nevdaloho okunya stiny | On smotrel igru so svoyego nenadezhnogo okunya steny | kare wa kabe no fuanteina tomari ki kara gēmu o mimashita |
| 171 | 他无视安全，高坐在墙头上观看比赛 | tā wúshì ānquán, gāo zuò zài qiángtóu shàng guānkàn bǐsài | 他无视安全，高坐在墙头上观看比赛 | tā wúshì ānquán, gāo zuò zài qiángtóu shàng guānkàn bǐsài | Il a ignoré la sécurité et s'est assis haut sur le mur en regardant le match | Agnóise tin asfáleia kai káthise psilá ston toícho vlépontas to paichnídi | Toj ja ignoriraše bezbednosta i sedna visoko na wallidot gledajḱi ja igrata | Zignorował bezpieczeństwo i usiadł wysoko na ścianie, obserwując grę | Zanemario je sigurnost i sjeo visoko na zid gledajući utakmicu | Zanemario je sigurnost i sjeo visoko na zid gledajući utakmicu | Jis nepaisė saugos ir sėdėjo aukštai prie sienos stebėdamas žaidimą | Vin ihnoruvav bezpeku i sydiv vysoko na stini, sposterihayuchy za hroyu | On ignoriroval bezopasnost' i sidel vysoko na stene, nablyudaya za igroy | kare wa anzensei o mushi shite , gēmu o minagara kabe nisuwatta |
| 172 | perch | qīxī | 栖息 | qīxī | perche | pérka | perka | okoń | pertle | smuđ | ešeriai | okunʹ | okun' | tomarigi |
| 173 | a freshwater fish that is sometimes used for food | yǒushí yòng zuò shíwù de dànshuǐ yú | 有时用作食物的淡水鱼 | yǒushí yòng zuò shíwù de dànshuǐ yú | un poisson d'eau douce qui est parfois utilisé pour la nourriture | éna psári glykoú neroú pou chrisimopoieítai merikés forés gia fagitó | slatkovodna riba koja ponekogaš se koristi za hrana | ryba słodkowodna, która czasami jest używana do jedzenia | slatkovodna riba koja se ponekad koristi za hranu | slatkovodna riba koja se ponekad koristi za hranu | gėlavandenė žuvis, kuri kartais naudojama maistui | prisnovodna ryba, yaku inodi vykorystovuyutʹ v yizhu | presnovodnaya ryba, kotoraya inogda ispol'zuyetsya v pishchu | tokidoki tabemono ni tsukawareru tansuigyo |
| 174 | 鲈鱼 ;河鲈 | lúyú; hé lú | 鲈鱼;河鲈 | lúyú; hé lú | Perche | Pérka | Perč | Okoń | Perkuta | Bas; nataknuti | Ešeriai | Okunʹ | Bass; okunya | tomari ki |
| 175 | 栖息 | jūzhù | 居住 | jūzhù | Perche | Pérka | Perč | Okoń | Perkuta | smuđ | Ešeriai | Okunʹ | nasest | tomari ki |
| 176 | 有时用作食物的淡水鱼 | yǒushí lìyòng shíwù de dànshuǐ yú | 有时利用食物的淡水鱼 | yǒushí lìyòng shíwù de dànshuǐ yú | Poissons d'eau douce parfois utilisés comme nourriture | Ta psária glykoú neroú chrisimopoioúntai merikés forés os trófima | Riba od slatkovodni voda ponekogaš se koristi kako hrana | Ryby słodkowodne czasami wykorzystywane jako pokarm | Slatkovodna riba koja se ponekad koristi kao hrana | Slatkovodna riba koja se ponekad koristi kao hrana | Gėlavandenės žuvys, kartais naudojamos kaip maistas | Prisnovodnu rybu inodi vykorystovuyutʹ yak yizhu | Presnovodnaya ryba inogda ispol'zuyetsya v kachestve pishchi | tokidoki tabemono toshite tsukawareru tansuigyo |
| 177 | see | kàn dào | 看到 | kàn dào | voir | vlépete | vidi | patrz | vidi | vidjeti | pamatyti | dyv | uvidet' | hora |
| 178 | knock | qiāo | 敲 | qiāo | frapper | chtypísei | čuka | pukać | kucati | kucati | trankyti | stukaty | postuchat' | nokku suru |
| 179 | perchance | huòxǔ | 或许 | huòxǔ | peut-être | aretí | perka | przypadek | perchance | možda | perchance | vminnya | vozmozhno | nintai |
| 180 | 或许 | huòxǔ | 或许 | huòxǔ | Peut-être | Ísos | Možebi | Może | Možda | možda | Galbūt | Mozhlyvo | vozmozhno | tabun |
| 181 | (old use) perhaps | (jiù shǐyòng) yěxǔ | （旧使用）也许 | (jiù shǐyòng) yěxǔ | (ancienne utilisation) peut-être | (paliá chrísi) ísos | (stara upotreba) možebi | (stare zastosowanie) być może | (stara upotreba) možda | (stara upotreba) možda | (senas vartojimas) galbūt | (stare vykorystannya) mozhlyvo | (staroye ispol'zovaniye) vozmozhno | （ furui shiyō ） osoraku |
| 182 | 也许；可能 | yěxǔ; kěnéng | 也许；可能 | yěxǔ; kěnéng | Peut-être; peut-être | Ísos, ísos | Možebi, možebi | Może; może | Možda; možda | Možda; možda | Gal; gal | Mozhlyvo; mozhlyvo | Mozhet byt' | tabun ; tabun |
| 183 | （旧使用）也许 | (jiù shǐyòng) yěxǔ | （旧使用）也许 | (jiù shǐyòng) yěxǔ | (Ancienne utilisation) peut-être | (Paliá chrísi) ísos | (Stara upotreba) možebi | (Stare zastosowanie) może | (Stara upotreba) možda | (Stara upotreba) možda | (Senas naudojimas) gal | (Stare vykorystannya) mozhlyvo | (Staroye ispol'zovaniye) vozmozhno | （ furui shiyō ） tabun |
| 184 | perched | qīxī | 栖息 | qīxī | perché | skarfaloméno | zavitkan | siedzący | sjedala | smještenim | sėdėti | sidala | vzgromozdilsya | koshikake |
| 185 | ~ on, etc. sth | 〜děng děng | 〜等等 | 〜děng děng | ~ on, etc. qc | ~, klp. sth | ~ na, itn sth | ~ wł. itd. sth | ~ on, itd | ~ na itd. sth | ~ įjungta ir kt | ~ na i t. d. shcho-n | i t. d. | 〜 nado , sth |
| 186 | especially of a bird | tèbié shì niǎo | 特别是鸟 | tèbié shì niǎo | surtout d'un oiseau | eidiká enós poulioú | osobeno na ptica | zwłaszcza ptaka | posebno od ptice | posebno od ptice | ypač paukščio | osoblyvo ptakha | osobenno ptitsy | tokuni tori no |
| 187 | 尤指鸟 | yóu zhǐ niǎo | 尤指鸟 | yóu zhǐ niǎo | Surtout les oiseaux | Eidiká ta pouliá | Osobeno pticite | Zwłaszcza ptaki | Naročito ptice | Posebno ptice | Ypač paukščiai | Osoblyvo ptakhiv | Osobenno ptitsy | tokuni tori |
| 188 | sitting or resting on sth | zuò huò xiūxí | 坐或休息 | zuò huò xiūxí | assis ou reposant sur qc | káthontai í xekourázontai | sedi ili se potpira na sth | siedzieć lub odpoczywać na czymś | sedeći ili odmarajući se na | sjedeći ili odmarajući se na nečemu | sėdint ar ilsintis ant st | sydyachy abo vidpochyvayuchy na shcho-n | sidya ili otdykhaya na chem-to | suwaru ka suwaru |
| 189 | 栖息；停留 | jūzhù; tíngliú | 居住；停留 | jūzhù; tíngliú | Perche | Pérka | Perč | Okoń | Perkuta | Stanište; boravak | Ešeriai | Okunʹ | Khabitat; prebyvaniye | tomari ki |
| 190 | There was a bird perched on the roof | wūdǐng shàng qīxī zhe yī zhǐ niǎo | 屋顶上栖息着一只鸟 | wūdǐng shàng qīxī zhe yī zhǐ niǎo | Il y avait un oiseau perché sur le toit | Ypírche éna poulí skarfaloméno stin orofí | Imaše ptica zavitkana na pokrivot | Na dachu siedział ptak | Na krovu je bila ptica | Na krovu je stajala ptica | Ant stogo sėdėjo paukštis | Na dakhu sydila ptakh | Na kryshe sidela ptitsa | yane no ue ni tomaru tori ga ita |
| 191 | 有一只鸟落在屋顶上 | yǒuyī zhǐ niǎo luò zài wūdǐng shàng | 有一只鸟落在屋顶上 | yǒuyī zhǐ niǎo luò zài wūdǐng shàng | Il y a un oiseau sur le toit | Ypárchei éna poulí stin orofí | Na pokrivot ima ptica | Na dachu jest ptak | Na krovu je ptica | Na krovu je ptica | Ant stogo yra paukštis | Na dakhu stoyitʹ ptakh | Na kryshe ptichka | yane no ue ni tori ga imasu |
| 192 | placed in a high and/or dangerous position | zhì yú gāo chù hé/huò wéixiǎn wèizhì | 置于高处和/或危险位置 | zhì yú gāo chù hé/huò wéixiǎn wèizhì | placé en position haute et / ou dangereuse | topothetoúntai se ypsilí kai / í epikíndyni thési | postaveni vo visoka i / ili opasna pozicija | umieszczony w wysokiej i / lub niebezpiecznej pozycji | postavljeni u visok i / ili opasan položaj | postavljeni u visoki i / ili opasni položaj | pastatytas aukštoje ir (arba) pavojingoje vietoje | rozmishcheni u vysokomu ta / abo nebezpechnomu polozhenni | nakhoditsya v vysokom i / ili opasnom polozhenii | takaioyobi / mataha kikenna ichi ni haichi |
| 193 | 被置于高处（或危险处） | bèi nàrù gāo chù (huò wéixiǎn chǔ) | 被纳入高处（或危险处） | bèi nàrù gāo chù (huò wéixiǎn chǔ) | Placé haut (ou dangereux) | Topotheteítai ypsilí (í epikíndyni) | Postaveno visoko (ili opasno) | Umieszczony wysoko (lub niebezpiecznie) | Postavljeni visoko (ili opasno) | Postavljeni visoko (ili opasno) | Padėta aukštai (arba pavojinga) | Rozmishchenyy vysoko (abo nebezpechno) | Raspolozhen vysoko (ili opasno) | takai （ mataha kikenna ） haichi |
| 194 | 置于高处和/或危险位置 | zhì yú gāo chù hé/huò wéixiǎn wèizhì | 置于高处和/或危险位置 | zhì yú gāo chù hé/huò wéixiǎn wèizhì | Endroit élevé et / ou dangereux | Ypsilí í / kai epikíndyni topothesía | Visoka i / ili opasna lokacija | Wysoka i / lub niebezpieczna lokalizacja | Visoka i / ili opasna lokacija | Visoko i / ili opasno mjesto | Aukšta ir (arba) pavojinga vieta | Vysoke ta / abo nebezpechne mistse roztashuvannya | Vysokoye i / ili opasnoye mesto | takai basho oyobi / mataha kikenna basho |
| 195 | a hotel perched high on the cliffs | lǚguǎn gāosǒng zài xuányá shàng | 旅馆高耸在悬崖上 | lǚguǎn gāosǒng zài xuányá shàng | un hôtel perché sur les falaises | éna xenodocheío skarfaloméno psilá stous vráchous | hotel kačen visoko na karpite | hotel położony wysoko na klifie | hotel visoko smješten na liticama | hotel smješten visoko na liticama | viešbutis, pastatytas aukštai ant uolų | hotelʹ vysoko pidnyavsya na skeli | otel' vysoko na skalakh | gake no ue ni aru hoteru |
| 196 | 高高矗立在悬崖上的旅馆 | gāo gāo chùlì zài xuányá shàng de lǚguǎn | 高高矗立在悬崖上的旅馆 | gāo gāo chùlì zài xuányá shàng de lǚguǎn | Hôtel haut sur une falaise | Xenodocheío pou stéketai psilá se éna vrácho | Hotel stoi visoko na karpa | Hotel stojący wysoko na klifie | Hotel stoji visoko na litici | Hotel stoji visoko na litici | Viešbutis stovi aukštai ant uolos | Hotelʹ stoyitʹ vysoko na skeli | Otel' stoit vysoko na skale | gake no ue ni tatteiru hoteru |
| 197 | percipient | zhījué de | 知觉的 | zhījué de | percipient | ofélimo | percipient | percipient | percipient | opažajući | kaltininkas | persypiyent | vosprinimayushchiy | chikaku suru |
| 198 | (formal) having or showing the ability to understand things, especially things that are not obvious | (zhèngshì de) jùyǒu huò xiǎnshì chū lǐjiě shìwù de nénglì, yóuqí shì bù míngxiǎn de shìwù de nénglì | （正式的）具有或显示出理解事物的能力，尤其是不明显的事物的能力 | (zhèngshì de) jùyǒu huò xiǎnshì chū lǐjiě shìwù de nénglì, yóuqí shì bù míngxiǎn de shìwù de nénglì | (formel) avoir ou montrer la capacité de comprendre des choses, en particulier des choses qui ne sont pas évidentes | (epísimi) pou échei í deíchnei tin ikanótita na katanoeí ta prágmata, eidiká ta prágmata pou den eínai profaní | (formalno) da se ima ili da se pokaže možnost za razbiranje na neštata, osobeno neštata koi ne se očigledni | (formalny) posiadający lub wykazujący zdolność rozumienia rzeczy, zwłaszcza rzeczy, które nie są oczywiste | (formalno) imati ili pokazati sposobnost razumevanja stvari, posebno stvari koje nisu očigledne | (formalno) imati ili pokazati sposobnost razumijevanja stvari, posebno stvari koje nisu očite | (oficialus) sugebėjimas suprasti ar parodyti sugebėjimą suprasti dalykus, ypač tuos, kurie nėra akivaizdūs | (formalʹne) nayavnistʹ abo vyyavlennya zdatnosti rozumity rechi, osoblyvo rechi, yaki ne ye ochevydnymy | (formal'nyy) imet' ili demonstrirovat' sposobnost' ponimat' veshchi, osobenno veshchi, kotoryye ne ochevidny | （ seishiki ） monogoto , tokuni akirakadenai monogoto orikai suru nōryoku o motteiru , mataha shimeshiteiru |
| 199 | 敏锐的；理解透彻的；明察秋毫的 | mǐnruì de; lǐjiě tòuchè de; míngcháqiūháo de | 敏锐的；理解透彻的；明察秋毫的 | mǐnruì de; lǐjiě tòuchè de; míngcháqiūháo de | Vif; pleinement compris; discernant | Keen, kalá katanoitó. | Sakaat; dobro razbrani; | Zapalony; dobrze zrozumiany; | Keen; dobro shvaćen; | Keen; dobro shvaćen; | Nori, gerai suprantamas; | Kin; dobre zrozumilyy; | Ostryy, khorosho ponyatyy; | surudoi ; yoku rikai sareteiru ; |
| 200 | synonym | dàimíngcí | 代名词 | dàimíngcí | synonyme | synónymo | sinonim | synonim | sinonim | sinonim | sinonimas | synonim | sinonim | dōgigo |
| 201 | perceptive | zhī jué de | 知觉的 | zhī jué de | perspicace | antiliptikí | perceptivno | spostrzegawczy | perceptivni | perceptivan | suvokiantis | spryynyatlyvyy | vospriimchivyy | chikaku teki |
| 202 | percolate | guòlǜ | 过滤 | guòlǜ | percoler | percolate | perkaat | przesiąknąć | percolate | procijediti | perkola | perkolat | perkolyat | shintō suru |
| 203 | of a liquid, gas, etc | yètǐ, qìtǐ děng | 液体，气体等 | yètǐ, qìtǐ děng | d'un liquide, gaz, etc. | ygroú, aeríou klp | na tečnost, gas, itn | cieczy, gazu itp | tečnosti, gasa itd | tekućine, plina, itd | skysčio, dujų ir kt | ridyny, hazu toshcho | zhidkosti, gaza i t. d. | ekitai , kitai nado no |
| 204 | 液体、气体等 | yètǐ, qìtǐ děng | 液体，气体等 | yètǐ, qìtǐ děng | Liquide, gaz, etc. | Ygró, fysikó aério k.lp. | Tečnost, gas, itn. | Ciecz, gaz itp. | Tečnost, gas, itd. | Tekućina, plin itd. | Skystis, dujos ir kt. | Ridyna, haz toshcho. | Zhidkost', gaz i t. D. | ekitai , kitai nado |
| 205 | to move gradually through a surface that has very small holes or spaces in it | zhújiàn chuānguò qízhōng yǒu hěn xiǎo kǒng huò kòngxì de biǎomiàn | 逐渐穿过其中有很小孔或空隙的表面 | zhújiàn chuānguò qízhōng yǒu hěn xiǎo kǒng huò kòngxì de biǎomiàn | se déplacer progressivement à travers une surface comportant de très petits trous ou espaces | na kineítai stadiaká mésa apó mia epifáneia pou échei polý mikrés trýpes í chórous se aftó | da se dviži postepeno niz površina što ima mnogu mali dupki ili prazni mesta vo nea | poruszać się stopniowo po powierzchni, która ma bardzo małe dziury lub przestrzenie | da se postepeno kreće kroz površinu koja ima veoma male rupe ili razmake u sebi | kretati se postupno kroz površinu koja u sebi ima vrlo male rupe ili razmake | palaipsniui judėti per paviršių, kuriame yra labai mažos skylės ar tarpai | rukhatysya postupovo cherez poverkhnyu, v yakiy ye duzhe malenʹki otvory abo probily | postepenno peremeshchat'sya po poverkhnosti, kotoraya imeyet ochen' malen'kiye otverstiya ili prostranstva v nem | hijō ni chīsana ana ya supēsu ga aru hyōmen o jojoni idōsuru |
| 206 | 渗入；渗透；渗漏 | shènrù; shèntòu; shèn lòu | 渗入；渗透；渗漏 | shènrù; shèntòu; shèn lòu | Infiltration | Dieísdysi | Infiltracija | Infiltracja | Infiltracija | Infiltracija, infiltracija; propuštanje | Infiltracija | Infilʹtratsiya | Proniknoveniye; infil'tratsiya; utechki | shinjun |
| 207 | Water had percolated down through the rocks | shuǐ yǐjīng shènrù yánshíle | 水已经渗入岩石了 | shuǐ yǐjīng shènrù yánshíle | L'eau s'était infiltrée à travers les rochers | To neró eíche perasteí mésa apó ta vráchia | Vodata prodiraše niz karpite | Woda spływała przez skały | Voda se prolila kroz stijene | Voda se prolila kroz stijene | Vanduo prasiskverbė pro akmenis | Voda prosochuvalasya vnyz krizʹ skeli | Voda prosochilas' skvoz' kamni | mizu ga iwa o shintō shiteita |
| 208 | 水从岩缝间渗漏下去 | shuǐ cóng yán féng jiān shèn lòu xiàqù | 水从岩缝间渗漏下去 | shuǐ cóng yán féng jiān shèn lòu xiàqù | L'eau suinte des fissures | To neró xecheilízei apó tis rogmés | Vodata se vleva od puknatinite | Woda ścieka z pęknięć | Voda curi iz pukotina | Voda curi iz pukotina | Vanduo prasiskverbia iš įtrūkimų | Z trishchyn prosochuyetʹsya voda | Voda prosachivayetsya iz treshchin | kiretsu kara mizu ga shimidasu |
| 209 | 水已经渗入岩石了 | shuǐ yǐjīng shènrù yánshíle | 水已经渗入岩石了 | shuǐ yǐjīng shènrù yánshíle | L'eau a pénétré les rochers | To neró échei dieisdýsei sta vráchia | Vodata navleze vo karpite | Woda przeniknęła przez skały | Voda je prodrla u stijene | Voda je prodrla u stijene | Vanduo prasiskverbė į uolienas | Voda pronykla v skeli | Voda pronikla v skaly | mizu ga iwa ni shintō shimashita |
| 210 | to gradually become known or spread through a group or society | zhújiàn chéngwéi yīgè qúntǐ huò shèhuì zhōng de zhīmíng zhě huò chuánbò | 逐渐成为一个群体或社会中的知名者或传播 | zhújiàn chéngwéi yīgè qúntǐ huò shèhuì zhōng de zhīmíng zhě huò chuánbò | se faire connaître ou se propager progressivement à travers un groupe ou une société | na gínoun stadiaká gnostá í na exaplothoún méso mias omádas í mias koinonías | postepeno da stanat poznati ili širi niz grupa ili opštestvo | aby stopniowo stać się rozpoznawalnym lub rozprzestrzeniać się w grupie lub społeczeństwie | da postepeno postanu poznati ili se šire kroz grupu ili društvo | da se postupno postaju poznati ili šire kroz grupu ili društvo | palaipsniui tapti žinomu ar plisti per grupę ar visuomenę | postupovo stavaty vidomym abo poshyryuvatysya cherez hrupu chy suspilʹstvo | postepenno stat' izvestnym ili rasprostranyat'sya cherez gruppu ili obshchestvo | jojoni shirareru yō ni naru , mataha gurūpu mataha shakaizentai ni hirogaru |
| 211 | 逐渐流传；传开 | zhújiàn liúchuán; chuán kāi | 逐渐流传；传开 | zhújiàn liúchuán; chuán kāi | Étalez progressivement; | Diadóste stadiaká. | Se širi postepeno; | Rozprzestrzeniać się stopniowo; | Širi se postepeno; | Širi se postupno; | Skleisti pamažu; | Poshyryuvatysya postupovo; | Rasprostraneniye postepenno; | jojoni hirogarimasu . |
| 212 | it had percolated through to us that something interesting was about to happen | tā shèntòu dào wǒmen shēnshang, jíjiāng fāshēng yǒuqù de shìqíng | 它渗透到我们身上，即将发生有趣的事情 | tā shèntòu dào wǒmen shēnshang, jíjiāng fāshēng yǒuqù de shìqíng | il nous avait traversé que quelque chose d'intéressant allait se passer | eíche perásei mésa mas óti káti endiaféron tha synévaine | se provleče niz nas deka nešto interesno trebaše da se sluči | dotarło do nas, że dzieje się coś ciekawego | prožimalo nas je da će se dogoditi nešto zanimljivo | prožimalo nas je da će se dogoditi nešto zanimljivo | tai mums suvokė, kad netrukus įvyks kažkas įdomaus | tse pronyzalo nas, shcho shchosʹ tsikave osʹ-osʹ vidbudetʹsya | do nas doshlo, chto dolzhno proizoyti chto-to interesnoye | nani ka omoshiroi koto ga okori sōdatta koto gawatashitachi ni shintō shiteita |
| 213 | 我们听到传言说，将要发生一件有趣的事 | wǒmen tīng dào chuányán shuō, jiāngyào fāshēng yī jiàn yǒuqù de shì | 我们听到传言说，将要发生一件有趣的事 | wǒmen tīng dào chuányán shuō, jiāngyào fāshēng yī jiàn yǒuqù de shì | Nous avons entendu des rumeurs selon lesquelles quelque chose d'intéressant allait se produire | Akoúsame fímes óti káti endiaféron tha symveí | Slušnavme glasini deka ḱe se sluči nešto interesno | Usłyszeliśmy pogłoski, że wydarzy się coś interesującego | Čuli smo glasine da će se dogoditi nešto zanimljivo | Čuli smo glasine da će se dogoditi nešto zanimljivo | Girdėjome gandus, kad nutiks kažkas įdomaus | My chuly chutky, shcho shchosʹ tsikave vidbudetʹsya | My slyshali slukhi o tom, chto proizoydet chto-to interesnoye | omoshiroi koto ga okoru toiu uwasa o kīta |
| 214 | to make coffee in a percolator; to be made in this way | yòng shèn lǜqì zhǔ kāfēi; yǐ zhè zhǒng fāngshì zhì chéng | 用渗滤器煮咖啡；以这种方式制成 | yòng shèn lǜqì zhǔ kāfēi; yǐ zhè zhǒng fāngshì zhì chéng | faire du café dans un percolateur; être fait de cette façon | gia na ftiáxete ton kafé se éna diithitíra : na gínei me aftón ton trópo | da se napravi kafe vo perkalator; da se pravi na ovoj način | robić kawę w perkolatorze; robić to w ten sposób | praviti kafu u perkolator; praviti je na ovaj način | za kavu u perkolator; napravljena na ovaj način | gaminti kavą perkoratoriuje; gaminti tokiu būdu | pryhotuvaty kavu v perkulyatori; yiyi pryhotuvaty takym chynom | prigotovit' kofe v perkolatore; | pākorētā de kōhī o tsukuru tame ; kono yō ni tsukurarerutame |
| 215 | (用渗滤式咖啡壶）滤煮；滤煮咖啡 | (yòng shèn lǜ shì kāfēi hú) lǜ zhǔ; lǜ zhǔ kāfēi | （用渗滤式咖啡壶）滤煮；滤煮咖啡 | (yòng shèn lǜ shì kāfēi hú) lǜ zhǔ; lǜ zhǔ kāfēi | (Utilisez une cafetière à percolation) | (Chrisimopoiíste mia kafetiéra diíthisis) | (Koristete proizvoditel na kafe za perkulacija) | (Użyj ekspresu do kawy z perkolacją) | (Koristite aparat za kafu za perkolaciju) | (Upotrijebite aparat za kafu za prokuhavanje) | (Naudokite kavos virimo aparatą) | (Vykorystovuyte kavovarku dlya prosochennya) | (Ispol'zuyte perkolyatsionnuyu kofevarku) | （ pākorēshonkōhīmēkā o shiyō ） |
| 216 | percolation | shèn lǜ | 渗滤 | shèn lǜ | percolation | diíthisi | perkolacija | przesiąkanie | probijanje | cijeđenje | perkolavimas | prosochuvannya | prosachivaniye | shintō |
| 217 | percolator | shèn lǜqì | 渗滤器 | shèn lǜqì | percolateur | yperdiíthisis | perkolator | perkolator | percolator | cjediljka | perkolatorius | perkolyator | perkolyator | pākorētā |
| 218 | a pot for making coffee, in which boiling water is forced up a central tube and then comes down again through the coffee | yīgè yòng lái zhǔ kāfēi de hú, qízhōng jiàng fèishuǐ yā dào zhōngxīn guǎn shàng, ránhòu zài tōngguò kāfēi xiàjiàng | 一个用来煮咖啡的壶，其中将沸水压到中心管上，然后再通过咖啡下降 | yīgè yòng lái zhǔ kāfēi de hú, qízhōng jiàng fèishuǐ yā dào zhōngxīn guǎn shàng, ránhòu zài tōngguò kāfēi xiàjiàng | une casserole pour faire du café, dans laquelle l'eau bouillante est forcée dans un tube central puis redescend à travers le café | mia katsaróla gia tin paraskeví kafé, stin opoía to vrázontas neró otheítai pros ta páno se énan kentrikó solína kai épeita katevaínei xaná ston kafé | tendžere za pravenje kafe, vo koe zovrienata voda e prisilena na centralna cevka i potoa povtorno se simnuva niz kafeto | dzbanek do robienia kawy, w którym wrząca woda jest wtłaczana do centralnej rurki, a następnie ponownie opada przez kawę | lonac za pravljenje kafe, u kome ključajuća voda pritisne centralnu cev, a zatim se ponovo spušta kroz kafu | lonac za pripremu kave, u kojem se ključalom vodom pretjera centralna cijev, a zatim se ponovno spušta kroz kavu | puodelis kavai gaminti, kuriame verdantis vanduo priverstas įtaisyti centrinį vamzdelį, o po jo vėl patenka per kavą | horshchyk dlya pryhotuvannya kavy, v yakomu okrip vytisnyayetʹsya tsentralʹnoyu trubkoyu, a potim znovu spuskayetʹsya cherez kavu | gorshok dlya prigotovleniya kofe, v kotorom kipyashchaya voda podnimayetsya vverkh po tsentral'noy trube, a zatem snova opuskayetsya cherez kofe | kōhī o ireru tame no potto . futtō shita oyu wa chūō nochūbu ni oshiagerare , kōhī wotōshite futatabinagareochimasu . |
| 219 | 渗滤式咖啡壶 | shèn lǜ shì kāfēi hú | 渗滤式咖啡壶 | shèn lǜ shì kāfēi hú | Cafetière à infiltration | Kafetiéra diíthisis | Infiltracija proizvoditel na kafe | Ekspres do kawy Infiltracja | Aparat za kafu za infiltraciju | Aparat za kafu za infiltraciju | Infiltracinis kavos virimo aparatas | Infilʹtratsiyna kavovarka | Infil'tratsionnaya kofevarka | shintō kōhī mēkā |
| CHINOIS | Afficher moins | chinois | Afficher moins | FRANCAIS | grec | Afficher moins | POLONAIS | Afficher moins | croate | lituanien | ukrainien | RUSSE | romaji | |
| PRECEDENT | NEXT | all | actual | index-strokes | ||||||||||
| per cent | 1473 | 1473 | percolator | |||||||||||
| francais | portugais | polonais | japonais | |||||||||||